Jutros mi dan krenuo naopako, totalka. Prvo me probudilo pričanje dede i sestre o tome dali je zakasnila na bus. To je bilo oko pola 8 ujutro. Trudio sam se još malo odspavati ali u pola 9 sam potpisao kapitulaciju i ustao iz kreveta. Kako se sinoć nisam istuširao krenuo sam po čiste gaće, čarape i direkt u kupaonu. Uđem, upalim kalolifer, skinem se (cure nemoj te se napaljivat-previše), uđem u kadu i pustim vodu a ono - ni kapi u pipi. Ništa, van iz kade, obuci gaće, čarape, tenirku, majcu i trk do podruma stisnut sklopku hidrofora. Lupam po sklopki - nula bodova. Majku mu je***, kaj je sad krepao. Odem do bake i pitam zašto hidrofor neradi a odgovor me nije razveselio: Deda je ispustio zrak i više ga nije mogao pokrenuti. Hmm, ništa, jezik za zube i povuci se u svoju sobu dok ne smisliš nešto. I tako prošlo cca sat vremene, prčkam po kompu, vani vrijeme očajno, puše hladan vjetar i pada kiša, jednom riječju - užas. Prčkam po kompu kad nestane struje. Ohooo, još mi je samo ovo falilo. I tako u sljedeći sat vremena jedno 4-5 puta. O jebem ti vjetar i neizolirane strujne vodove. Smrdim, bez struje, grijanja i komp ne radi. Pročitao sam stare novine (24h :D) i otišao zamoliti baku da mi ugrije vode u loncu da se okupam. Srećom, već je imala pun lonac mlake vode (ovo "mlako" će me zejabat kasnije) i za 5min nosio sam punu kantu vode, čitavih 20litara za kupanje. Sjeo sam u kadu, uzeo čašu i stao se poljevat. Ubrzo se mlaka voda pokazala vručom, ziher 50°C+. Auuu, bilo je veselo kad sam se polio po leđima. Živci su mi se zaigrali i ja sam zaplesao u kadi te se zamalo ubio. No malo, po malo, romantika 19. stoljeća i kupanje na ovaj način mi se počelo sviđati te sam se polako pretvorio u mazohista. Počeo sam uživati u polijevanju vrućom vodom po leđima. Peckanje na sve strane mi se svidjelo. Kad sam se okupao krenuo sam do frizerke koja me odjebala i rekla da dođem za sat vremena. Hmm, ajde, gužva je, 3 baba boje kosu. Dođem doma, legnem, upalim telku a ono policijska akademija 5. Jaoo, malo smijeha u ovak usranom danu. Počnem gledat, prođe 10 minuta filma a na mom licu se ni socijalan smiješak nije pojavio. Bit će bolje kasnije, kad se radnja zaplete - mislio sam. Taman je tada nestalo struje, ali ovaj put nije se vratila sat vremena. Na kraju je došla 10min prije nego što sam trebao na bus. Brzo sam pobacao par pjesama na mp3 i zaputio se na fax i usput se ošišao nakon 117 dana :D
|
