....nobody wants to be lonely....

08.07.2007., nedjelja

Pomalo dosadna subota, al nekima je bila full dobra :)

Eo, opet ja budna prije 8 sati... Al jebi ga, sjebali me stari i ujak koji su došli ljepit pločice pa me probudili... :(
Bila u gradu sinoć.... I kao šta sam u prošlom postu rekla, Taya je trebala bit s Vasom, a Ivona s Eberlom.... I ja kao s Filipom... hmda...
I tako mi malo uranili u grad... Naime, došli smo malo prije 19 sati... Onak, drap, pucajte si u mozak...
Al dobro...
Dok još nikog nije bilo mi se prešetavali po gradu i kurili se međusobno...
I onda smo ja, Ivona i Tatjana ostavile Ervina i Amadeu same i ošle se kraj neke zgrade dosađivat....
Na kraju smo ožednile i nekak skupile 7 kuna da kupimo Pepsi (da ljudi, pepsi... ne pivu... lol)
I onda smo naišli nekim slučajem na Ervina i Amadeu i Ervin je zvao Vasu i zvao ga k nama....
Nakon tog su Taya i Vaso otišli yes , a malo nakon tog i Ivona i Eberl...
Mene moj peder nije nazvo tak da sam bila očajna... lol...
I niš, malo sam bila još s Ervinom i Amadeom pa otišla u vrtić kod Dolly, Ivice i Marije....
I tak je brzo došlo vrijeme kad smo išli doma....
I u busu meni je Taya pričala kak joj je bilo i to.... I ja sam, ko i svaka normalna frendica bila sretna zbog nje... A znam da je i ona zbog mene bila sretna kad sam bila s Filipom....
Al ne, uvijek postoji neka budala...Naime, dok smo ja i Tatjana pričale o njoj i Vasi, Edin je provalio da ja nju ispitujem zato šta sam ljubomorna.... Evo, ovu priliku ću iskoristit i reć da NISAM BILA, NISAM I NEĆU BIT LJUBOMORNA.... Oboje su mi odlični frendovi, i drago mi je šta su zajedno zato šta su preslatki zajedno... Ne lažem, fakat jesu....
A uostalom, ja imam svoju malu budalicu pa onda....

I još sam nešto zaboravila napomenut....
Neki dan se oko pol 9 ujutro desila najgora nesreća za koju sam čula u zadnje vrijeme....
Oduzet je jedan mladi život... Domagojev... Dečka nisam poznavala... Znala sam ga iz viđenja....
Al unatoč tome, ne mogu vjerovat....
On se samo htio pohvalit mami sa svojom prvom pohvalnicom.... Ali nije... Nije uspio doć do nje....
Jebote, kako je život okrutan.... I to ga je na jebenoj zebri udario auto.....
Još uvijek su na toj zebri uz cestu tragovi krvi, ali i zapaljeni lampioni odaju posljednju počast Domagoju... To nije fer... Toliko je toga bilo pred njim.... Prve ljubavi, izlasci i još puuunoo dobrih ocjena... Al tog više nema...
Njegov životni put je završio....
Ljudi, imate njegov blog u mojim linkovima....
Domagoj, rest in peace.... Evo, ovim putem, dajem mu posljednji pozdrav... počivao u miru....

komentiraj(6)|| na papir|| #|| ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.