OBRTNIK I PARTNER
Svakoga dana napadaju me s nekim telefonskim anketama. Dali sam ovo, dali sam ono. Imam li redovitiu ...., bože me prosti. Mogu li još ......, a ako ne mogu oni imaju rješenje za mene, pa koliko puta tjedno to radim, e ludih li ljudi, koliko puta tjedno. Bolje da pitaju koliko puta godišnje ili dvogodišnje, petogodišnje. Vrhunac je bio prije par dana kada me je jedna mlada dama prozvala poduzetnikom.
Ja joj rekoh: „ drago dijete ja ti nisam poduzetnik, ja sam obrtnik“.
„Nemožete vi biti obrtnik u koliko imate tvrtku, vi ste poduzetnik“. „ Da, ja imam tvrtku, ali sam obrtnik. U toj tvrtki obrčem dugove i ništa ne poduzimam, znači da sam obrtnik“.
Potrajalo bi naše uvjeravanje i duže da joj nisam održao predavanje iz Hrvatskog jezika.
„Vidi drago dijete. Poduzetnik je riječ nastala iz izvedenice – nešto poduzeti u vezi ....., a pošto ja već godinama ništa ne poduzimam niti na jednom polju, nemogu biti poduzetnik“. „ Obrtnik je riječ nastala iz izvedenice obrtati nešto ili nekoga, e vidiš, akcenat je na nešto a još više na nekoga. Zato ti mogu reči da sam ja bio obrtnk još davnih godina kada sam, najčešće obrtao nekoga, po mogučnosti na leđa, ako taj netko nije imao neke druge želje“. „Nakon toga sam postao poduzetnik, znači poduzimao sam određene radnje u svrhu stvaranja kapitala i materijalnih dobara. Naravno i dalje sam se bavio obrtništvom ali više onako, u fušu“. „Prolazile su godine i ja sam ti sve manje fušario. Postao sam uzorni građanin ove države. Čim nešto počinješ raditi legalno, to se više ne može nazvati fušem. Ruku na srce, nitko te niti ne kntrolira koliko si revan, kada si u legali“.
Zbunjeno me slušala, ali se ja nisam dao.
„Vidiš, ja sam ti od danas u štrajku. Onaj peder od direktora nije mi dao plaču od veljače. Pa što on misli od čega ja da živim. Sve dok ne dobijem plaču, ne radim, pa neka se on slika“.
„ Oprostite, ali meni ovdje piše da ste vi direktor“.
„Jesam, ja sam direktor ali ja sam i radnik, znači: radnik-direktor, jedini zaposleni u firmi“
„Znači vi ste sami sebi u štrajku“?
„Ne gospođice, niste razumjeli. U štrajku je radnik. Kakva bi to bila firma da štrajka i direktor i radnik. To štrajka onaj peder koji misli da ima neka prava u ovoj firmi. Nema on nikakvih prava, on ima da radi što mu se naredi, ali neeee, on filozofira, traži beneficije, K 15, Božičnicu, godišnji 4 tjedna. Ma dobiće on nogom u tur“.
„Sada tek ništa ne razumijem, a tko je vlasnik tvrtke“
„ Tu sam vas čekao, vlasnica tvrtke je moja supruga. E ta je tek zajebana. Nju vam zanima samo profit. Lova, lova, lova. Jednostavno me prisiljava da budem poduzetnik. Kada bi ja i pokušao da malo skrenem i da postanem obrtnik, ona me okrene nazad. „Nema obrtanja idemo raditi, troškovi života su skupi“. „ I tako vam ja non-stop radim. Najčešće obrčem dugove, pretačem šuplje u prazno, plate niti onako nema. Baš me briga. Vrijeme prolazi, staž i godine idu. Rezervirao sam si mjesto u staračkom domu i čim odem u mirovinu selim se tamo. Biće tamo komada kao u priči, pa se nadam da ću onda moći ponovo obnoviti svoj obrt iz mladosti i ponovo početi obrtati. Pa to je kao kada jednom naučiš voziti bicikl. Princip je isti, sve su ostalo nijanse, dobro, 40-50 godina starije nijanse, ali Bože moj. Tako čemo moj radnik i ja i dalje biti OBRTNIK I PARTNER.