Rekoh vam već da volim kuhati...
Kad mi je užasno dosadno uđem u smočnicu i pogledam kaj sve imam od namirnica i stavim se praviti neke kekse, kolače (ima jedan total bez mlijeka - ide voda - i jaja i tak je fiiin!!!) ili pak nešto slano kad se sa starcima dogovorim da ću ja skuhati ručak.
Volim eksperimentirati. Kuhinja je kreativnost. Jasno, trebaš znati kaj sve može ić zajedno a kaj ne... Ali ponekad malo riskiranja dobro dođe :P
Naučila sam da moram zapisivati te moje izmišljene mixeve, jer na kraju ispadne odlično i tko god proba moli za još.
Tko zna, možda jednog dana uspijem upisati neki tečaj i TKO zna možda nešto od toga pretvorim u posao :) Još sam mlada, još imam nade ;)

Danas sam napravila krem juhu od povrća.
I ne... Ne stavim sve zajedno kuhati u lonac i potopim vodom propasirajući sve na kraju. Izgubi se pola okusa.

Ja to radim tako:


2 velika luka
4/5 režnja češnjaka
1 velika ili 2 manje cvjetače
1 manji kelj
1 manji svježi kupus
7-10 krumpira
3-5 većih mrkvi
sol/papar po želji
malo vegete
1 goveđa kocka
jedno 3dl mlijeka
malo ulja
1 staklenka Bonduelle kukuruza (opcijonalno)

Operem cvjetaču i stavim ju zasebno kuhati sa goveđom kockom. Raskuham ju tak da se poslije može lakše miksati.

U međuvremenu nasjeckam luk,češnjak i mrkvu. Stavim u jedan veliki lonac (ja napravim veću količinu jer poslije to sve raspodjelim u one kutije od sladoleda i zaledim) sa par žlica ulja (ja koristim maslinovo ali može i suncokretovo). Malo popaprim i posipam sa žlicom vegete. Ne treba više i ostavim da se krcka.

Dok se to dinsta, ogulim krumpir i režem ga unutra na sitne kockice. Ako se počne malo lijepiti na dno dolijem malo temeljca iz cvjetače. (Ukoliko se odlučite na verziju s kukuruzom, tu izlite unutra onu tekućinu iz teglice.)

U sve to dodam nasjeckani kelj i kupus. Kad je sve to omekšano u to dodam cvjetaču zajedno sa juhom u kojoj se kuhala. Sve dobro izmiješam i nadolijem mlijekom. Pustim da prokuha par minuta. Probam ak šta fali od soli i papra i to je to. Kad je sve skuhano ugasim, izmiksam sve minipinnerom dok je još toplo i u to ubacim onda kukuruz.

Poslužim uz tostirani domaći kruh, kap maslinovog ulja, naribanog parmezana i malo papra,

Evo vam fotkice :-)

Ak vam se sviđa probajte; lagano je, fino a obzirom da je sve kremasto i klinci bi to voljeli (pogotovo ako sa strane skuhate koju hrenovku i narežete unutra! Neće odbiti!)

Možete u to dodati drugo povrće i maknuti neko od ovih sa liste. Kako god zaželite :)

Dobar tek!!!

Oznake: kremjuha, juha, gastro, Food, klopa, hranafotografija, hrana

Možda ste bili pročitali da sam prije jedno 10ak dana bila u Zagrebu.

Tad sam imala priliku da sa ribom posjetim novootvorenu Bistroteku u Teslinoj.
Ana Galić, vlasnica, nas je divno dočekala i imali smo mogučnost isprobati nekoliko delicija koje Bistroteka nudi.

Da ja sad ne pišem, ovdje vam je Ribin članak na punkufer.hr a fotkice su od moje malenkosti :-) --> Bistroteka: Od doručka do večere u sjajnom bistrou u centru Zagreba

Toplo preporučujem posjetu Bistroteci ak još niste, ambijent predivan a hrana još divnija!

uz posjetu bacite lajk na:


Bistroteka na Facebooku

Francesca Delbianco Photography na Facebooku

Domagoj Jakopović Ribafish na Facebooku

Budite dobri! :-)

Francesca

Oznake: Zagreb, bistroteka, Ribafish, francescadelbianco, fotografija, gastro, punkuferhr

Život je nekad bio drugačiji, jednostavniji, ljudi su se više družili, nije bilo chattanja, blogova..
Družilo se spod murve, čakulalo i zakantalo kako bi se po naški reklo.

Druga važna stvar tog života prošlosti koje je oduzimalo vrijeme (uz kampanju - obrađivanje polja ) bilo je blago.
Tada, više nego danas, izreči "Imati blago je blago" bilo je stvarno tako.
Bila je to obaveza ali ujedno i spas jer provodeći dane držeći brigu o kravama, kokošima, kozama a i svinjama uvijek bi na kraju donijelo nešto: dal jaja, mlijeka, mesa...

Eto.. Prašćić... Prasac... Svinja: to je nekako tema ovoga posta.

Trebalo je saditi cuke (tikve), kuhati mu olupine krumpira... Debljat ga na zdrav način!

U današnje doba imati "prasca" tj ljudi koji ga/ih imaju postaju sve rijeđi... No ja sam sreće da živim u selu i da lično poznajem osobu koja se time bavi.

Uz to kroz te moje 23 god života imala sam priliku i isprobati razne domaće namirnice i mogu vam reči da zahvaljujem okolnostima koje su mi dale mogućnost da sve to upišem u svoju olfativno degustativnu memoriju.
Ljudi moji dragi, kakav konzum, lidl ili ostale mesnice .... Domaće je domaće!

I tako sam se jučer čula sa našom dragom Mercedes i dogovorile smo fotkanje.

Htjela sam to, jer je to nešto posebno... Kad bi se kroz fotografiju mogao i miris prenijeti bila bih tad najzadovoljnija!





Sam ulaz u prostoriju je magičan... Starinski... Miriši na sušene kobasice, zagašenu vatru i onu nijansu vlage koja uvodi u te stare priče ne toliko davne prošlosti.




Prizor je samo takav... Suše se kobasice, vise sa strih drvenih greda "okićene" listovima lovora i granama ružmarina...
Blago je dalo svoje blago nama... običnim ljudima...






Uz kobasice ... Ne može faliti ombolo, špalete (pršuti su još pod pezom!) i koja slanina ;-)



A malih čvaraka? Joj pa nemože bez mini čvarkića!



Uz meso ... Ima tu i ostalih stvari... Finih, hrskavih koje svi mi volimo poput lješnjaka i badema.



Za kraj par slika detalja koji čine ugođaj ambijenta i par fotki starih alatki (spone, pašture, tombolac i sirak)

Suhi kukuruz:



Domaći češnjak:



Spone (izrađeno drvo sa fotke) i pašture (pleteno drvo sa fotke) koje su se koristile kako bi se blagu blokirale prednje noge, tombolac u kojem se držala voda i brus te zadnja fotka je fotka sirka (biljka koje se koristila za raditi metle) :





Što se tiče ovog posta o starim danima i tradicijama to bi bilo sve od mene.
Želim vam dati jedan savjet... za vašu dušu... ukoliko imate priliku da posjetite takvo mjesto, da uživo vidite takav rad a zašto ne i da okusite, nemojte se ustručavati pitati! Dodat ćete jedno predivno novo iskustvo vašem životu a dat ćete na taj način i tračku nade ljudima koji se time bave da još postoje određeni koji će im se za to zahvaliti i cijeniti.
Raditi svoje i za sebe stvarati je ponekad najteže, ali je to jedna od onih sodisfakcija na kraju krajeva za koju nam nitko ne može prigovoriti i za koju nam nitko ne može staviti pod nos da smo nešto krivo učinili.

Poštujmo domaće, radimo domaće dok nam je politički još dozvoljeno.

Ugodan vam dan želim, a sad odo ispeč keksiće do krajai onda na otvorenje izložbe :)

Pusaaaa!!!!!

Oznake: fotografija, Kultura, tradicija, gastro, Istra, kobasice