Pumpkiiiin...!!!

Još jedna moja... poluopsesija.
Al' dosta mi i nje više. Vidim da nikako s njom na zelenu granu - samo gnjavaža :/
A uz gnjavažu vezanu s mojim stalnim nezadovoljstvom njenim izgledom, tu je još i ona s puno potrošenog vremena. Jer jedan dan mi treba za pečenje bundeve i pravljenja pirea, pa pravljenja tijesta... pa ako drugi dan pada kiša (jer pita se radi u jesen...) onda mi ne vrijedi peći jer neću fotkati na lošem svjetlu... pa ako pada i drugi dan, treći...

E, pa onda peci, hladi, pripremaj podlogu... snimi stotinjak fotki najmanje, jer ne pečeš pitu od bundeve svaki dan pa je moraš snimiti iz svakog kuta...
E onda pobjegne (ono dobro) svjetlo, a ti na kraju vidiš na fotografijama milijun nedostatka koji te bodu u oko...ma, i pametan bi poludio, a kamoli...

Ajd', ove male su još i nekako ispale, al' sad sam ispekla i veliku, naravno, očekujući da će biti najbolja do sada pa da stvarno završim s njom... a onaaaa...
Svaka pita dok se peče malo se napuše, pa dobije 'strije', tj. nadjev popuca... a onda se spusti i ostane takva popucana. Nekad manje, nekad više... i onda ja to moram zakamuflirati nekako, najčešće vrhnjem.
Za ovu sam stvarno mislila da neće... a ona popucala joj najviše do sada!
E, neću više!
Neću!
N-e-ć-u!

Ajd', možda još samo jednom -imam još jednu bundevu... al' onda stvarno neeećuuu...
Neću!