Opraštanje od Božića

Ja sam vam od onih što se sporo opraštaju... od onih sam što na peronu dugo mašu slinavom maramicom, pa se onda često dogodi da na peron uopće i ne odem.
Kakva sam, moglo bi se dogoditi da na njemu ostanem k'o onaj Hachiko, pa onda bolje ne :O
I tak' se sporo opraštam uglavnom od svega što je vrijedno ili je samo meni do toga stalo. Pa onda stalno prebacujem lijevo-desno, gore-dolje i dajem si vremena koliko je potrebno da konačni rez ne zaboli.
A one kratke rezove jako rijetko radim, iako - i to se ponekad zna dogoditi.

E tak' vam se ja sada opraštam i od Božića... aaa tooo nikako ne smije biti naglo. Prekratko to s njim sve traje... a i da se ne stresiram previše na ovim minusima.
Još se mi moramo duuugooo grliti :O






Imamo još uvijek i medenjaka, a i božićna špenica je još uvijek raskošno zelena (čuvam je na hladnom, pa zato...) i čeka da odu ovi minusi kako bih je mogla posaditi u zemlju pa na ljeto ubrati njen zreli klas.
Je l' vidite vi onda koliko ja mogu čekati? (Hachiko, briši...)









Tak' da... da, mislim da ćemo se još malo družiti na ovim zelenim poljanama.
A zašto da ne... ljudi i tako i tako sve što rade, bilo to zlo ili dobro, rade zato što mogu.
A ja, evo, mogu još uvijek (sa)čuvati Božić :)