...k'o Grčka

Kuham jedno jelo svakih par dana. Ne mogu skuhati tanjur, dva, pa onda kuham za dan, dva...tri.
Uglavnom, ne pojede se. Jutros obučem majicu, i pođem rukom povući je malo u stranu (ne volim ništa što me steže i sputava, pa tako sve majice iz navike povlačim malo lijevo, desno), a ona i ovako lamata oko mene. Prevelika.
Prepolovila sam se skoro u pet mjeseci.
Nije da se bunim, al' to s hranom mi ipak malo ide na živce. Ne da baš nikako ne mogu raditi male obroke, ali ono što najviše volim, ono što moram skuhati, to ne mogu malo. A dosadi jesti jedno te isto. Doduše, tu su uvijek mačke da uskoče, ali nisu nešto ni one pretjerano uhranjene... što dodatno govori o tome koliko često kuham:))

Enivej... salate su O.K., one se lako slože, i ako povrće nije veliko, onda zamalo pa uspijem napraviti samo jedan obrok. Zamalo... ali ako sve prevrnem, kao što jesam ovo s prve fotografije (sve p(r)opadalo) onda kad sve ponovim imam taman :))
Za večeru sam skuhala bućkuriš od kupusa i leće kao prije nekoliko dana - fino je i brzo, a i povrću je prijetilo propadanje pa sam ga morala iskoristiti... međutim, mačke su zavijale kao ljuta godina pa sam odmah pola podijelila s njima, samo da ih ne slušam. Dok sam pripremala za sebe one su već sve pojele pa nastavile ljutiti godinu, i što mi je drugo preostalo nego im dati i ostatak :I

Sebi sam onda u čašu nasula prst (puta dva) vina i izašla van odmoriti u ležaljci dok beštije miruju.
Sad barem šute, a ni ja vino nisam prolila kao sinoć čaj. Zaspala sam u fotelji sa šalicom u rukama, i kad sam se usred noći probudila šalicu sam još uvijek čvrsto držala u rukama, međutim, dok sam se uspravljala zaboravila sam da je do pola puna pa me zalilo od vrata do nožnih palčeva :I
Sad razmišljam da se prebacim samo na vino... em ne laže, em je sigurnije.