Treba li nešto pogurati?

Treba li nešto pogurati? - ne znam koliko vi često čujete takvo pitanje, i ne znam koliko vam je ono potrebno; ja jedino za sebe mogu reći da ga, nažalost, često trebam, ali ne mogu ne priznati... i jako često čujem. Prečesto čak... pa skoro jednako toliko često ga i odbijam. Obično se zahvalim i kažem da ne treba, i povremeno još dodam da jedino trebam da svi rade svoj posao najbolje što mogu. Da će to biti dovoljno.
Ne mogu biti nezahvalna pa reći da ljudi ne žele pomoći...žele, neki, ali dobar broj ih se samo želi pohvaliti svojim vezama, ili sami nekim svojim položajem 's guranjem'. Ja bih radije da sve funkcionira bez guranja... zapravo, mislim kako guranje dosta toga koči... iako, na guranje same sebe povremeno i pristanem.
Jer oni koji samo žele pomoći, obično ništa ne pitaju.

Tako je mene moja prijateljica otela ovog vikenda i fino izvozala. Mislim - vozila me autom amo i onamo, i svukud. Ja sam se, naravno, prvo malo nećkala i nije mi se dalo nikamo ići, malo sam čak i strahovala od napora pa sam pokušala sve odgoditi... no ona se nije dala, nego je zaključila da trebam malo izaći, pa me je, kako sam već rekla, otela i izvozala... a meni se onda takvoj izvozanoj na kraju sve i svidjelo :O
A nije me tražila ni da se udam za nju (mislim da je jako zadovoljna s mužem i par komada djece), pa čak ni da joj kuham.
E to je pravo guranje :))

Poslije sam ja još htjela u jedan veliki trgovački centar, pa dok sam tražila sve ono što u svom selu ne mogu naći, ona je pomno pratila što kupujem, tj. što ne kupujem pa potajno nadopunjavala... lija lukava.
Zato sam se ja njoj osvetila propolisom... treba joj.

A evo što treba seljaku kad dođe u grad...







i čvrsti zagrljaj korijandera i francuskog kovrčavog peršina :)