Tko traži...

Kažu da tko traži, taj i nađe, pa sam tako i ja našla malo vremena... za madeleine kolačiće.
Ma što malo, evo već treći put u nekoliko dana...

Prve sam radila kasno navečer, pa ih nisam htjela fotkati pri lošem svjetlu ( k'o u sjenih nekih procvalih...). Onda sam za nekoliko dana radila druge koji su imali dobro svjetlo, ali ne i dobro naglašen onaj njihov karakteristični trbuščić (neš' sam valjda zeznula... a i ovi kalupići koje ja imam su jako mali tako da je s njima i teže raditi), pa nisam ni njih fotkala (ovo što vidite nije 'prava' fotka nego samo detalj s nekakvog usputnog 'škljockanja' dok su kolačići bili na još uvijek zamazanom radnom stolu), neg' sam samo psovala, tak' grešno da mi ni Sodoma ni Gomora nisu bile ravne (ni pojedinačno, a ni zajedno). Al' ništa ne brinite - i treće tijesto je sada u hladnjaku, pa će poslije biti valjda još neka fotkica (ak' tijesto ne 'pobjegne' :O)... s kojih skoro da se može čuti kako majka zove malenog Marcela na čaj i kolačiće... :O


(problem je jedino što stalno moram tražiti tko će ih pojesti, kad ja ne... ne...)

*****************************************************************************************************************************


Update:


Et voila!

I treći su napravljeni. Pa onda još i s čokoladom... i to zlaćanom, da ne bude da sam džaba kupovala zlaćanu šalicu :O
Jedino i dalje ostaje pitanje tko će to pojesti; od Klocky nikakve koristi, @stara teta je ostala jedina uzdanica