Susjedi

Imam vam ja tako susjede koji kažu - Zovi, V., samo zovi kad što trebaš. I to im nije dovoljno, nego još često sami dođu/nazovu/pitaju trebam li što. A kako su mi već napravili jednu uslugu za koju sam im vječno zahvalna. ja onda nastojim što manje tražiti njihovu pomoć, no... pa nastojim ih ne gnjaviti kojekakvim sitnicama.
Ali danas sam ipak trebala nešto, pa sam ih zvala.
I evo njih dvojice: dođoše, napraviše, pobjegoše.
Pobjegoše, doslovno :))

Prvo sam im se ja, naravno, lijepo zahvalila... a onda sam, kako to što su napravili i nije bila neka mala stvara, rekla da bih platila. A oni - ni čut', pa krenu van. Ja za njima, pa vičem - Hoću platiti! - a oni ubrzaju korak, pa preko dvorišta.

Ja imala na sebi nekakve široke i dugačke hlače, a u ravnim papučama, pa kao onaj smotani patuljak (od one sedmorice) potrčim za njima, riskirajući saplitanje o vlastite nogavice - Djetetu čokoladu...!!! - zasopćem, pokušavajući ih sustići... a oni visoki i dugih nogu, isto potrčaše, i pobjegoše u tri koraka.
Ozbiljno - pobjegoše mi ljudi :))
Pa strašno, kakav je to cirkus bio s tim trčanjem :))

Imate li i vi sličnih susjeda? :)











































































A ako ste nekim slučajem kao moji susjedi, tj. niste od onih koji trebaju pomoć, nego od onih koji je pružaju... onda vas molim - pa dajte malo olakšajte ovim drugima; pustite ih da vam plate kad vas to traže :))