Novokomponirani post

Jučer sam spajala novi radni stol, i usput reciklirala nekoliko poslovica.
Kako sam si na dlanu odvijačem zgulila komad kože, tako je od one poznate -Tko radi, ne boji se gladi, nastala nova - Tko radi, zguli si dlanove... e, logično... (aj, pa nisam bila raspoložena za nešto bolje, a odvrnula sam i zavrnula gomilu vijaka, kao da bi vi bili kreativniji :I).

Stari stol je bio velik (i težak k'o smrt, kaže se ovdje), i ma koliko kvalitetan, samo mi je stvarao probleme. Naime, nisam ga nikamo mogla pomaknuti bez rastavljanja :I
Tak' sam ga onda sad rastavila i spremila na sigurno (za nikadneznašštomožezatrebati) i naručila mali. Malome sam još stavila i kotačiće i ... vrrrrmmmm... sad ga samo vozam po sobi, mijenjam perspektivu i poglede na život: mal' iz jednog kuta sobe, mal' s drugog... a malo sa sredine. Ne znaju oči kamo bi pogledale, jer nikad ne znaju kamo ću ih baciti :))
I još ima dovoljno polica za sve potrebne sitnice i krupnice zbog kojih sam do sada stalno morala ustajati i tražiti ih naokolo, ovisno o tome kamo sam ih zadnji put posijala.
Danas bi trebala stići i stolica, isto s kotačićima... i tek će onda nastati pravi show :D
Zapravo, show će nastati tek kad dođe i nova tipkovnica, jer ta šljašti u duginim bojama... no o tom potom.

Ali da... 'mali' me iznervirao k'o nitko do sada. Iako sam sad već sastavila dovoljno lego-namještaja tako da mogu reći kako znam što radim (kad radim... je l'...) s ovim stolićem sam izgleda ušla u neku novu dimenziju u kojoj nedostaje nešto dijelova, ili barem rupa :D koje onda moraš sam obilježiti i izbušiti... hm :I

Enivej, potrošila više od četiri sata vremena, ali se zato stvorila prilika za recikliranje još jedne poslovice, i tako smo dobili - Veliki stol - velika briga, mali stol - briga još veća :O

Nagradno pitanje - koju smo to poslovicu reciklirali?
Prvi tko odgonetne pitalicu, dobit će i drugu za odgonetnuti :O