subota, 08.10.2005.
znanje - blagoslov ili prokletstvo?
ne znam kako nasloviti post, jer kad god pocnem pisati, imam jednu ideju, a onda se, usred posla, sjetim svacega pa nazvrljam svasta (u stvari natipkam, ali ne sitnicariti ;)).
dakle, radi se o znanju.
cesaric je rekao da je krhko.
e pa ja cu se sloziti.
jer mene su u skoli naucili da se necu pise kao necu, a sad se moze pisati i kao ne cu. (protiv cega nemam nista, ali volim kad znam, a ne kad moze ovak i moze onak; mislim od dvoje ne moze oboje bit tocno, jel da? u matematici ne moze, ali lingvistika ne podlijeze matematickim zakonima, nego bezakonju koje ganja nekoliko ljudi dijametralno suprotnih stajalista ... da, znam, ovo da ih je nekoliko i da su im stajalista dijametralno suprotna je malo bez veze doslovno, ali mislim da se da skuzit kaj mislim).
takodjer, naucili su me da se atom sastoji od cestica koje zovemo elementarnima (protoni, neutroni i elektroni) i da je to end of story. danas kazu da se elektron sastoji od struna (elektron je najmanji od 3 elementrane cestice), koje bi (pazi sad ovo!) kad bi atom razvukli na velicinu svemira, bile velicine atoma (ili elektrona? sad vise ne znam. znam da sam zinula kad sam to cula!)
ne, ne protivim se razvoju, napretku, novim tehnologijama, novim teorijama niti icem slicnom, nego sam se samo malo htjela preseravati jer sam cula za teoriju struna (if you want to know more...).
htjela sam reci nesto drugo.
neka cura, koju na faksu srecem cesto u zadnje vrijeme (vise zato sto tako moram, nego zato sto tako zelim, ali ok), mi je objasnjavala svoj nacin prehrane.
to svi nutrishnisti rade, ukoliko niste znali (dobro dodje za ubuduce - ne zapocinjite s njima pricati o hrani ni za zivu glavu).
i prica ona meni kako nije zdravo sto ja ne doruckujem.
ok, i vrapci na granama spuste se s istih da bi doruckovali (barem u zadnjih 10ak godina, otkako nas zatupljuju tom teorijom).
ja ne doruckujem jer nisam jutarnji tip.
ujutro ustanem iz kreveta, popijem sok koji mi nocu lezi uz krevet, ako ga je ostalo, odem u kuhinju, pristavim kavu (volim tursku vise od instantizirane), odem pisat ako trebam, zakuham kavu, popijem je (popusim cigaretu, ako zazelim, sto je sve rjedje), zatim, gotovo u pravilu, ispraznim sadrzaj crijeva, istusiram se, spremim i odem.
zaspim u busu.
dodjem na faks.
i tamo radim.
oko podneva ogladnim.
pa tada i jedem.
njoj to, recimo nije jasno.
kazem joj da nisam gladna ujutro ako navecer ne jedem kasno (a konacno sam prestala jesti spek u ponoc :)).
ona jede 5 puta na dan.
ujutro doruckuje nesto.
pa jede voce.
pa ruca nesto.
pa jede voce.
pa vecera. ne nesto, nego proteine.
uz dorucak i rucak isto jede voce.
boli je zeludac ako navecer jede kompleksne ugljikohidrate (od tih se u vecini namirnica nalaze skrob i celuloza).
pa jede proteine.
nis ja ne velim; zena se hrani puno zdravije od mene.
ali ja nemam zivaca za takve stvari.
pazim kaj jedem, ali nisam bolesna od toga.
ona malo je, moram rec, znate.
a zakaj?
zato kaj su joj rekli da ugljikohidrati daju vise energije od proteina, zato kaj svi oni tam briju na proteinske dijete (ja to fakat ne mogu probaviti ni teoretski!), zato kaj je dvaput pala na ispitu pa je za treci put naucila sve i zabrijala kak je to jako fora, i jako korisno, i najkorisnije na svijetu, i kak je jos korisnije ako ona pocne tako se hraniti, i onda pricati svima, koji to ne zele cuti, ali su prepristojni da bi joj to rekli, kak se ona hrani.
ok, pretrpjet cu to kaj mi pricas, zeno, al nemres to slijedit slijepo ko neku dogmu.
ispadas glupa koliko god spominjala esencijalne aminokiseline, antioksidanse, slobodne radikale, razinu inzulina, termicku razgradnju i ino.
mislim, znam i ja te pojmove.
a ostali imaju internet.
i tv.
to fakat nije neka nauka danas, kad puno ljudi brije na prehranu, jel da?
u francuskoj postoji tecaj kojim postanes nutrishnist (i svi nasi popizde kad im to kazes).
kod nas studiras 4 godine.
kak ono kazu? ma daj...!
