Sistem će raditi i točka.

Tako mi je rečeno iako sam u pozadini mogla pročitati misao : i da više nisi pisala o tome da nešto en funkcionira na blogu.
Damn, kad svi skuže koji je tvoj blog on nekako prestaje biti samo tvoj, nekako pazi se više što se piše, situacija u kojoj nešto nekome može biti simpatično postaje sasvim drugačija...i tako prestajemo s opuštenošću i jedino o čemu možemo pisati je...šta ja znam .... pogled iz redakcije s desetog kata.

No dobro, pokušat ću zadržati onu dozu flegmatičnosti toliko potrebnu kod borbi s vjetrenjačama i odbaciti ikakve insinuacije o globalnoj uroti te nastaviti pisati u prepoznatljivom stilu.

I dok čekam da završim posao (da, ja actually radim nedjeljom) razmišljam o krucijalnom pitanju postojanja svakog živog bića: jesti ili ne jesti?. Netkio spominje catering, čujem zveckanje vilica i noževe i pomamljena odlučujem proviriti....
ali glas razuma i dvije dobivene ljetne kile prevladavaju i ja točim čašu prokletom vodom...
Yeah right...idem vidit šta ima za jest...