Koja sam ja glupača

Prokleti majkrosoft vord. Ajme kako sam se ubila. Ne smijem više pit vino. Ma nikako. I ne samo. To. Pojeli minovi moji (starci) sve štapiće i sad mi se sve vrti u glavi dok ovo pišem. Ne samo da radim tonu gramatičkih i kojekakvih grešaka već sam rasturena toliko da ne znam šta je stvarnost a šta ne. U smislu, kad mi se upucavaju neki klinci…zabrijem na neku kvaziigru al ne mogu dugo. Jednostavno nema više draži – nema više gušta. Trenutno mi se jaaako vrti u glavi. Odvratno nešto.
E da... iako sam ubijena ima nekoliko stvari:
1. Volim ga
2. On je moj jedini
3. Da me pita odmah bih se udala za njega
4. Ponosna sam dovoljno da mu to nikad ne bih rekla
5. Prokleto bijelo vino...dabogda crklo
6. Fali mi
7. Zšto netko nije samnom sad tu...bar moj frend M. (Da. često sam razmišljala što bi bilo kad bi bilo ali nisam došla do nikakvih zaključaka) pa da tračamo okolo