Men a.k.a Dogs

‘Čuj, ne mogu više – puknut ću’ šapčući urla on meni na uho. Postoji ta veza između muškaraca i pasa. Naime muškarci, kao i psi imaju neodoljivu potrebu ‘označiti’ poneki dio na njihovom putu prema, neznam, bankomatu, pekari ili obližnjem bircu. I tako moj alfa mužjak svako malo označava drveće, stupiće izbočene kanalizacije… jer on to mora. On je muško i ne može hodati prekriženih nogu poput neke pič… . I ne samo to, već obavezno to mora biti nešto što će se zapišati. Dakle, ne ravna površina nego obavezno nešto što zaliju i to onda valjda samim tim činom postaje njihovo. Otuda valjda potreba nekih za golden shower-om. Sva sreća moj nije u toj fazi – a bolje mu je i da ne bude. Danas smo izašli iz kuće i otšetali se do bankomata. On je odmah morao na stranu zapišat obližnju mladicu iako je bankomat pet minuta od zgrade.
Sutra se rano dižem. Moram na predavanje. Nadam se da će mi koristit isto.
‘Jel ti izlazi sutra kakav časopis?’ pita me nadobudno. Po tom pitanju znam da je na redu neki ultra važan nogometni finale (Pušća Donja: FK Vardar npr.) i da je spreman odvojiti svojih 30ak kuna za moj časopis. Iskreno se nadam da će Elle u Zg izaći dan ranije da ne budem prisiljena gledati narančaste dečke iz Valencie kako gmižu po travi moleći za loptu. Elle, Elle…mantram.