Fantasy Dnevnik
petak, 08.02.2008.
Prokleta haljina
Da, otišla je spavat na klupicu... stvarno čudno... tvrdoglavo stvorenje... nije mogla priznat da moje branje ima prednosti, naravno da sam želio napravit pekmez od banana... ugh ..(lažem, kasnije ću radit sklekove) svejedno mislim da me nije rtebala napadat tako što sam svojim oklopljenim rukama zgnječio nekoliko banana... mislim zašto ih ne bih gnječio ako uživam u tome... Nedostajala mi je dok je bila na klupici ... da... i onda još prihvati haljinu od nekog putujućeg trgovca koji je izgledao sumljivo... a osim toga haljina je aurom bila povezana sa njim, to nije izgledalo dobro... naljutio sam se na nju, neće nosti nešto što je povezano sa njim na tako blizak način... kao da spajaju duše... odbojna pomisao...
Haljina je utjecala na nju... crpila joj je sjaj iz očiju, snagu iz držanja... nisam ju više mogao gledat kako propada i još sam se više naljutio na onog zgodnog tipa... i ne nije ljubomora, jer je zgodniji od mene... (ako je to moguće) ... :) naučio sam pisat ovaj znak, predstavlja sreću i zabavljenost... baš je dobar... nego porazgovarao sam sa njom... nije sve okrenula na svađu, srećom... te je pristala da joj skinemo haljinu. Hej bez perverznih primisli... uglavnom haljina se nije dala skinut ... zlo je sad jasno izviralo iz nje, što je više njene ljepote ukralo haljina je bila punija zla...
Sakrio sam suzu koja mi je kliznula niz obraz i osmijehnuo joj se...
Zaronio sam u izvor te uobličio magiju za razgijanje čini te ju usmjerio u haljinu... ništa...
Prokletstvo...
Uputio sam ju da radi neke bezvezne pokrete rukama i rekao da to čini dok ja ne sakupim što je potrebno za razbijanje čini , te sam krenuo usput zgrabivši mač... oo da... trebalo je prekinut tu vezu...
mrko sam se osmijehnuo, osjećajući određenu dozu zadovoljstva zbog onog što ću učinit...
Isukao sam mač i aktivirao magiju letenja pohranjenu u njemu... Lako sam slijedio silnicu koja je spajala haljinu sa zgodnim tipom...
Spustio sam se iza njega i nakašljao... ne zbog efekta , nego mi se stvarno počelo kašljat... Osvrnuo se... Ispalo je da je još zgodniji nego kad sam ga vidio... srećom snaga mu nije bila veća te sam ga brzo svladao i objesio za nožni palac da visi sa drva.... onda sam našao jazavca i satvio mu ga u majcu... baš je bio sladak..iako meugrizao za ruku... prokletstvo...
pokušao sam ga nagovorit da prekine vezu sa haljinom no nije želio... ni pod mučenjem, samo mi je pričao kako će moaj poluvilenjakinja uvenut i umrijet kad ju potpuno iscrpi a da ja ništa ne mogu učinit... jer je otporan na čelik...
Slegnuo sam ramenima i prepolovio ga svojim mačem od zvjezdanog metala... smrad...
obrisao sam mač u travu i krenuo natrag... izdaleka sam vidio da je sa njom sve u redu... no nisam joj želio pogledat u oči, osjećao sam se kao da sam ga ubio zbog ljubomore... nije dobar osjećaj... trebao sam vremena da se pomirim sa time da je to moralo biti učinjeno.... da.. mislim nije u redu da bude zgodniji od mene... dok je ona plakala ja sam joj se prišuljao i oteo joj nekoliko poljubaca i onda ju srušio an meku zemlju... sama si je kriva predugo se je durila.... onda sam ju odnio u pečinu i pjevao joj... i za to si je sama kriva... pokušala je pobjeć , ali bilo joj se teško izvuć iz mog zagrljaja, suosjećam...jadna djeva... izvrijeđala me... ah kako je to dobro zvučalo... >:) ...
hm
tužna sam... nije išao prema meni,,, išao je u drugom smjeru.
Plavi mjesec, haljina, ja ružna
Plavi mjesec izvirio je pored klupe na kojoj sam ležala.
Zapravo nije baš pored al iz moje perspektive kao da i jest.
Sve me boljelo od spavanja tamo. Pitam se što me natjeralo na to.
Ah da, paladin.
Tko bi rekao da jedan sveti ratnik, borac za pravdu i dobro može biti razlog zašto jedna divna djeva poput mene spava na nekoj jadnoj maloj klupici. E pa...e pa.
Ajd da budemo iskreni nije me on tamo otjerao. Ali on je povod.
Ja sam rekla da ne zna pravilno brati plodove divlje banane, on si nije dao dokazat da sam u pravu i svaka bi mu se svejedno zgnječila u ruci, onda se ta prepirka pretvorila u nešto više i ja nisam htjela spavat u istoj kući s njim. Pa sam otišla van spavat.
Ako sam u pravu, u pravu sam. Pa makar spavala vani i osjećala se kao da me usred noći napao mutirani zec s toljagom.
Možda i jest, nekom mini toljagom. Zečevi su zli, ne bih se čudila...
Gledam u svoj dnevnik i pitam se zašto do sad nisam pisala što se događalo. E neda mi se.
Sad smo u kolibi pored jezera, već tjedan dana. Imam novu haljinu koju mi je poklonio jedan dragi muškarac koji je bio u prolazu i imao viška haljina. Ovaj tu se naravno naljutio kad je to saznao, i onda sam se i ja naljutila jer se on ljuti bezveze.
Na kraju je ispalo da je haljina začarana i morali smo radit neke anti-začaravajuće stvari da prestane biti začarana. Navodno je crpila moju ljepotu i prenosila ju njemu. A pitala sam se zašto je tako privlačan.
Sva sreća pa nemam ogledalo i nisam se vidjela kako sam izgledala pod utjecajem haljine.
Znam samo da me Arathorn vrlo rijetko gledao u lice.
Sad je to obična haljina i baš mi se sviđa. Dugo nisam nosila haljinu...
Ide prema meni. I opet gleda u pod. Nadam se da haljina nije opet proradila, i da gleda u pod iz negih drugih razloga.
