drzeci talez u koritu pameti,
uzviseni subjekt smaknut postaje.
no, prasak se u kraju
ne moze posvetiti.
progutala stozer ili nju,
vatra posustaje u svom lirizmu.
zgusnuta u slavi neke druge osobe,
pronalazi si lice vec opisano.
svoje stvaralacke materije
oplakuje kratkim tonovima patetike;
dozvolite opioide,
hipnotike i kokain. i nista trece.
impulsi i navika spolnog
identiteta,
nocni su pejzazi
najcesce metafore.
ugođaj mi gledati
kako uzdahuju u Rimu.
koji se temelje, koji se provode.
mareći za poredbe u svakom kremenu,
prestaje i nestaje silovanje znacajki.
gorim zajedno.