Eto me, još kojih dvadesetak minuta i idem se polako pakirat na more. Jedva čekam, napokon malo odmora i moraaa. Mama mi je došla tu, pa će vozit mene i dečka.. Nisam ju vidjela skoro godinu dana ( inače se čujemo skoro svaki dan preko skype i mobitela ). Bila je došla u utorak.. Uvijek sam se veselila kad bi dolazila, ali ne i u utorak.. Znala sam što me čeka- prigovaranje kako sam mršava. Jučer smo cijeli dan provele u Zagrebu i cijeli dan sam slušala o tome. Pokušavala sam objasnit kako sam sad sretnija ali nikako nije išlo.. Znam ja da se ona brine, kao što znam da se i svi brinu, ali me živcira to uplitanje u ono što ja želim.. Počela sam shvačat da sam anoreksična, ma da je to samo na trenutke, ali taj strah od hrane me na trenutak prestraši, ali prođe.. Jutros sam se vagala, imam 50kg još 3kg i na svom sam cilju. Ponekad se zapitam ( kad dođu trenuci kad mislim da zapravo jesam anoreksična ) da li ću moči stati kad dođem do cilja, ali mogu reči da sam zadovoljnija kad se pogledam u ogledalo, ne vidim se više debelom... Jučer sam bila prisiljena jest, jer me mama odvela u restoran, trudila sam se da ne izbljujem hranu i uspjela sam.. Sad prije nego krenemo mama radi ručak, nadam se da ću i danas uspjet kao jučer.. Jedva čekam da krenemo i da dođem napokon na more i da vidim svoje najbolje frendice, bar znam da ako me uhvati panika imam s nekim popričat u živo taj trenutak.. Napravila sam si cijeli plan, pun plivanja i aktivnosti, pošto mi mama broji svaki zalogaj, a dosta mi je bljuvanja, pa da mogu sve istrošit.. A kad se vratim s mora ( za dva tjedna ) planiram upisati neki sport i uz to teretana ili nešto slično, možda tako izbacim opsesiju i gađenje koje sad imam prema hrani. Nadam se samo da će sve biti ok... Jooj toliko sam uzbuđena zbog ovog putovanja, da sve zbrčkano pišem :) Ne znam hoću li pisat dok sam na moru, potrudit ću se javit se malo, doživljaje, svoje stanje i razmišljanje, a sad se idem spakirati, pa na noge lagane i putujem :)