...ukoliko želite saznat, možete otić do Vranjica, malog mjesta između Solina i Splita, kojeg su naši roditelji zvali "Mala Venecija" jer su, u ona davna vremena, na tom poluotočiću brodovima išli na plesove i večere. ...oko cijelog Vranjica, uz obalu, nalazi se niz tematskih kupa ...na kojima možete uživat, opustit se, nešto naučit... ...dakle, luminar je "kruna kuće". "To su ponistre koje se dižu povrj krova i svaka jema svoj krov" ...eto....sad nemojte to zaboravit! "Balatura" Vam je kamena konstrukcija koja služi za pristup prvom katu... ...i dok Toma Bebić traži svog tovara... ... Mali princ kaže kako je teže sudit sebi samome nego drugima... ...a da su poruke aktualne vidi se po natipisu "ne damo Tiramol" ...nitko važan i ništa važno nije zaboravljeno... ...tražim po portalima i saznajem da je klupe oslikala Mariana Grubnić, po noći, uz pomoć Tanje Munivrane, od milja nazvane krijesnicom jer se brinula za rasvjetu, te Antoniom Jerković kao 'lakirerkom', a sve tri su, zbog svog noćnog "napada" na zapuštene klupe dobile naziv "Noćne gerilke" |
Bolje je napisat da sam odustala nego da sam se ulijenila? Kako god to nazvali, nemojte govorit loše o meni (znate kako kažu naše bake „neće se onda nikad udat“) Za nepisanje imam i liječničku ispričnicu! Otekla mi je noga (kaže doktorica da je to od fizičkog napora, leta u avionu ili dugotrajnog sjedenja….a ja sam sve to odradila) Onda su me poslali napravit krvnu sliku i svu moguću dijagnostiku… sve sam to odradila, al nisam znala da treba ić u doktora to prokomentirat. Šta ja imam komentirat neka svoja plava krvna zrnca. Uglavnom je dijagnoza bila „dijeta, hladni oblozi i noga u zraku“ Nekome tko je non stop vani to je poprilično teško, pa smo se sjetili da je morska terapija najbolja terapija! I tako je ova splićanka obukla kupaći, po prvi put ove godine, sredinom listopada, otišla na kupanje! (sliku mene kako jedem sladoled u moru, ne objavljujem zbog vašeg psihičkog zdravlja) Doduše, trebao mi je poticaj pa me je prijateljica podmitila sladoledom da cijela uđem u more…. Sve u svemu….sviđale su mi se nagrade za kupanje ….i da nije ove južine kupala bi se do idućeg lita! (boje jesenje na pjatu) Problem je ležanje s nogom u zraku…. Na kauču…ispred upaljenog TV-a na kojem shvaćaš da ničeg nema osim Julie Roberts u reklami, u filmu na drugom, u filmu na 6-om…a sve ostalo je na vagi ili na selu. Nemam pojma u kojem trenu sam se samo počela izležavat i ne mislit ni o čemu. Povremeno bi promislila: to je dobra tema za blog…. lipa priča je bila o ona dva manijaka koji su noću šetali gradom s novim, crnim patikama i tražili Pepeljugu s brojem noge 41,5 da joj ih poklone. Možda im je greška bila što su tražili ženu s tolikom nogom! Lakše bi našli muškarca! Eeee o tome bi mogla sutra nešto napisat…. (ovo je tricikl, a momak se baš uspuvao) ….a tko će meni ustat s kauča? …i tako iz dana u dan…. Uvik isto opravdanje… katkad sam se natjerala da sjednem za kompjuter i pročitam neki post, ostavim komentar… malo bi odigrala koju igricu…a nećete mi vjerovat da je bilo dana da nisam upalila laptop! I bilo mi je lipo, može se i bez neta … ...a vrime, samo takvo ...od uživanja.... druženja.... sve dok se, neki dan, u trenu nije sve preokrenilo (photo by V.Šegvić dok mu ne platim za nju 4 sarme...eno se oko toga naganja s mojom mamom po Fejsu) ...sve je propuvalo... vrime... ljudi....a propuvala je i južina idealno vrime za spavanje... i tko će sad pisat postove? |