nedjelja, 04.11.2012.
...raštimana....
|
...bolesna sam...al si ne mogu priuštit odlazak na bolovanje.... i tako okolo širim bakcile... a malo me i spasio Mrtvi dan ....taman za odležat i odspavat .... ....ne sjećam se kad sam zadnji put jela juhu....al sam u 4 dana popila više juhe nego u cijelom svom životu....i nakon 5 dana nikotinske i kofeinske apstinencije počela sam malo i halucinirat .... ....naglo mi se učini da imam previše prijatelja koju su uvijek tu kad im trebam ...i objavim tu rečenicu kao status na Fejsu.... nakon 5 min zazvoni mi mobitel - slušaj ništa mi ne treba i ovo nije komentiranje tvog statusa na Fejsu, ali hoćeš li sa mnom sutra na Brač? - hahahaha, ala dobrog statusa! Bolesna sam i baš mi treba malo morskog zraka. - ok, javim se poslije, kad odredim sat. ....i tako ....u cik zore.... u 8,30 sati odem kupit kartu za trajekt kad naletim na nju: - ejjjj...koja koincidencija.....ajde čekam te ispred zgrade s autom da ne hodaš do trajekta ...hahahaha....di još ima da te tako dočeka besplatan prijevoz ...i dok smo vozili između 100-tinjak djece koja su bauljala među autima pod lošim nadzorom trenera...ušli smo u brod....i popeli se na palubu... prekrasan sunčan dan....kao stvoren za vožnju brodom.....sjednem ... dolčevita, džemper i jakna.... a oko mene ljudi kratkih rukava ....cila sam smantana....al dišem... - hoćeš kavu? - yok!  ...i slikavala sam tako more...galebe...oblake...vidila sam ja i Kaštelanski zaljev....al sam mu okrenila leđa i nisam ni vidila pijavice ....a bile su mi tako vidljive....al eto ....došao je kraj puta...i suđem u garažu.....stanem kraj jednog crnog auta.... pokušam otvorit vrata...ona zaključana.... pokucam na staklo...i otvaram....na kraju se nagnem i pogledam unutar auta....a mlad momak me gleda u šoku ..... umjesto da uđem u auto s desne strane....ulazila sam uporno u onaj s lijeve.... - daj Elyce zar ti to nije premlado? ...i nekako dođem do Nerežišća ....stanemo ispred crkvice....da u dućanu kupimo svijeće za groblje  ...kad ispred nas parkira ogromni džip.... došao je iz suprotnog smjera...parkirao u suprotnom smjeru.... muškarac pokušava izać iz njega....al se zatetura i padne natrag na svoje sjedalo.... uspio je izać iz auta...iz drugog pokušaja....ono kao na "ho ruk"... a kad ono...visok jedva 1,60.... pa normalno da mu teško izać kad je auto previsoko ....i dođosmo tako do dvora... koji nam je bio "meta dana" .... kad u njemu svakakve divote.....  ....mirisi i boje jeseni u sređenom, a ipak netaknutom dvoru....   - šta sad? - a beri sve što je korisno, jer će propast. Ili uberi ili uživaj... ...i počnem ja brat dunje, šipak, masline.... na jednom stablu su dobre....al ovo drugo stablo...khm...malo su zelene i ove su za ulje...nisu za kuhanje....l berem ja ....kad odjednom dođe jedan tip i kaže - ne berite masline. Još im nije vrijeme, al nije ni vaše stablo! - ajme šjor izvinite, malo sam se zanjela. Evo. hoćete li ih? ....i dajem ja tipu masline ubrane s valjda, njegovog stabla... očito nisam dobro informirana...očito sam dezorijentrana bez kofeina i nikotina - ajme izvinite - ode mu se ona ispričat i za nagradu dobije punu kesu bajama - da nas nije čovik zaustavio pobrale bi sva stabla po Nerežišću i okolici...kažem.... i pogledam svoj ratni pljen    ....masline....dunje....divlji šipak...šipak....bajami .... dosta je....idemo na ručak put Supetra.... a tamo opet nevolje ...s preslasnim ručkom....  ....zelena manistra s kućicama, frigane sipice sa salatom od krumpira ....tuna na žaru s lešo krompirom i povrćem na žaru..... - da li je ovo svetogrđe? - je! - al tako su ukusne...hrskave....  ....gledam u spipicu na mom tanjuru i da ću je perunom....kad ona...ovako mala...pljucne crnilo .... osveta je bila strašna..... ....povratak je bio još ljepši....uz popodnevno sunce....  ..... dođem kući kad me čeka ponuda da prodam šipak i dunje... - ma di ću prodat ukradeno? - pa to ti je najbolje prodat! - al šta će ti šipak? - zaželio sam se mirisa šipka, a toga nema nigdje za kupit - ok ...ok...prodam ti sve, al za čokoladu s rižom! ....i spremim se za izlazak van.... čekam auto i ponavljam.... "pazi Elyce....samo crveni auto....samo crveni" ... sjednem u noćni klub.... i slučajno slušam razgovor ljudi iza sebe koji preglasno komentiraju kako mi je nevista jučer išla u rodilište.... ja u šoku.... za stolom se gledamo u nevjerici.... - pa jel išla? - a kako ću znat kad nisam bila danas doma...al čula sam je kako nešto govori maloj....ček...jutros sam im i smeće bacila... al kad sam je vidila? ....pokušavam se skoncentrirat...kad sam zadnji put vidila i čula nevistu ...kad je to bilo...u koliko sati....dovraga...po ovom tipu ona je već više od 24 sata u rodilištu? .... sva sam smušena i raštimana..... najbolje da odem doma ...ma stvarno je postalo prekrasno kad u sitne noćne sate slušaš što se dogodilo u tvojoj kući ...kuda ide ovaj svijet? ... ...ili da ipak budem praktična? Što me briga što se događa kod mene doma...kad će se uvijek nać neko nepoznat tko će mi to ispričat. |
