četvrtak, 08.09.2011.
...kad penkala piše....
|
...kad penkala piše...piše srcem!... ...kao dijete gledala sam kako je moj otac čuvao jednu neispravnu zlatnu penkalu! Čuvao ju je i skrivao po kući kao najveću dragocjenost...iako pero odavno nije valjalo (ili možda je...ali ju nije koristio) ...kao dijete poštovali smo ljude koji bi od negdje izvukli penkalu da nešto napišu ili se potpišu! ...Zastali bi, dok bi čekali da se odvrti poklopac i dok isti ne napiše ono što je trebao.... osjećajući važnost napisanog plavim slovima. To su imali samo likari, advokati, pisci, poneki profesori starog kova.... navika pisanja penkalom pripadala je u neka druga vremena... To su bila vremena kad su čak postojali i obrti za servis penkala... ...penkala se nije smjela posuđivat, jer svatko od nas drži ruku na drugačiji način...i svatko drugačije piše...pa bi promjena "ruke" kod pisanja mogla oštetit vrh...i ona više ne bi tako dobro pisala... ...kao dijete čula sam da govore mom bratu: "Muškarac nikad ne posuđuje prijatelju 3 stvari: djevojku, lulu i nalivpero!" ...bila sam ljubomorna na sve one koji su je imali... bila sam ljubomorna na tu izjavu .... ipak.... kao gimnazijalac... klasičar ...i ja dobijem penkalu....da... penkalu... penkala je imenica ženskog roda...za razliku od nalivpera koji je imenica muškog roda i kao takva valjda pripada samo nekim muškim navikama :-))) ...ljutila sam se na tu izjavu o tome što muškarci nikome ne posuđuju i došla do svoje izjave "Žena nikad ne posuđuje nikome 3 stvari; svog momka, penkalu i gaćice" ...s vremenom sam ovu zadnju riječ mijenjala...pa je jedno vrijeme bila čak i lula...a onda i tangice.... ...Koristite li penkalu? Piše li itko još s njom?... ja se već desetljećima mučim da za nju nabavim crnu tintu ... držat ju u ruci tako je lako...slova klize preko nje na papir... nema onog pritiska dok pišemo...lagano...kao dodir vrhom pera... klizi mi ruka po papiru, nježno kao da ga mazi...i za sobom ostavlja prekrasan trag... a kad je trag koji ona ostavlja lijep....lijep je i tekst... i zato je ne koristim svakodnevno! ...koristim je samo kad je nešto važno.... ...i dok tako bacamo kemijske svuda okolo po kući...doslovce gazimo po njima i nije nas briga ni di su ...ni kakve su... ni kako pišu... ja svoje penkale čuvam... i previše katkad...pa se one malo "presuše" i prestanu pisat... ....jutros sam onu najdražu rastavila i pomoćila je u mlaku vodu... bijesna na sebe da odavno nisam s njom pisala ... napunila je tintom... i lagano počela s njom ostavljat vodenkast trag...dok trag nije postao siv..tada su već i slova počela izlazit iz nje...i onda se je malo razrađivala ... do crnih slova....  ...a kad je ona počela pisat... printer je blokao... nepopravljivo :-))) ... a na radiu je svirala pjesmica koja me tako podsjetila na mene.... Je veux de l'amour, de la joie, de la bonne humeur Ce n'est pas votre argent qui fera mon bonheur Moi je veux crever la main sur le coeur Allons ensemble, découvrir ma liberté Oubliez donc tous vos clichés Bienvenue dans ma réalité Želim Dajte mi apartman u Ricu, ne želim˙ ga! Chanel nakit, ne želim ga! Dajte mi limuzinu, šta će mi? Ponudite mi poslugu, šta ću sa njom? Dvorac u Neufchatel-u, nije to za mene. ... Ejfelov toranj, šta ću sa njim? Ja želim ljubav, radost, dobro raspoloženje; nije vaš novac taj koji ce me učiniti sretnom; želim da umrem sa rukom na srcu; hajdemo zajedno da otkrijemo moju slobodu; dakle zaboravite sve vaše klišee, dobrodošli u moju stvarnost. Briga me za vaše dobre manire, to je previše za mene! Ja jedem rukama i to sam ja! Govorim glasno i iskrena sam, izvinite! Prestanite sa licemerjem, bežim odavde! Dosta mi je prostačkog jezika! Pogledajte me, ne preporučujem vam sve te manire,˙ jer to sam ja!! Ja želim ljubav, radost, dobro raspoloženje; nije vaš novac taj koji ce me učiniti sretnom; želim da umrem sa rukom na srcu; hajdemo zajedno da otkrijemo moju slobodu; dakle zaboravite sve vaše klišee, dobrodošli u moju stvarnost. |
