četvrtak, 01.09.2011.
....teško je radit nakon godišnjeg....
|
Kako god nam je teško prvih dana na godišnjem...kad se naglo zaustave sve moguće trke po kancelarijama...javljanjima na telefon ... potezanjima za rukav.... pomaganja u svakojakim glupostima, jer je lakše delegirat nekog (kao što sam ja) nego nešto sam napravit... isto tako se teško vratit u svakodnevnu kolotečinu posla... onako usporeni od odmaranja...naučeni na fjakasto ponašanje....konstantno izležavanje...s mozgom na ispaši..... ...a ja sam se toliko ulijenila na godišnjem da se nisam makla dalje od Dioklecijanove palače ...i prođe nekako prvi tjedan na poslu ... pregled mailova, prostigle poštom dogovaranje sastanaka... i konačno sveti vikend.... trebalo bi se malko maknit iz grada... tek da se ufuramo u nervozu... gužvu na cestama... u dnevnu politiku.... ma ko šljivi politiku...i ode ja na piće... negdje u grad... i dok na Pjaci prekrasna muzika... u Buže se rapravlja o drugim temama .....a ima i pisme ....ono sa skalina..... - da Vam zapivam? - nemojte, mi ćemo! .... (ovo su prebrzo rekli i počeli pivat)  .  ... o 12 zvjezda na zastavi sreće... i kao kafić na nivou...gazda je odma donio 2 gajbe piva i jednu puntiželu za smjestit ugledne goste ...  . (Molim te @pope da poslušaš pismu ... mislim da je ovo tvoj hit godine) ...."bez svizi njizi sritan sam ja!" ...i svane nedilja ujutro.... sveta nediljica...valjalo bi malo potočat noge  .  ..i ležimo mi tako ispred kuće...nakon gradelavanja ... pijemo kavu na plaži koja je samo naša... nigdje nikog u blizini kad se začuje prvi glas: ajme što mi je teško drugi glas: ajme što mi je teško treći glas: je ...je...teško je četvrti glas: uf peti glas: e... prvi glas: i sad zamisli ljudi cilu godinu dana štede da bi došli ovdje i da bi im bilo ovako teško sedam dana, a meni je ovako već tri miseca treći glas: a jadni li smo drugi glas: ajme što vam je teško četvrti glas: uf peti glas: e... ...šum mora.... buć!....  .  prvi glas: "tu se mrijeste modrulji! peti glas: "šta nas plašiš? prvi glas: "samo govorim treći glas: "oni jedu ribu prvi glas: "pusti ti to! Ne mogu pojest čovika, al ti mogu otkinit ruku ili nogu. E sad ako tebi ili njemu to uradi još i nekako, al meni.... e to bi već bio problem četvrti glas: "hrrrrrrrkkkk drugi glas: "a što se neko brine za sebe" ...i plivam ja tako plivam.... i uživam u odsjaju svojih bilih nogu na modroj morskoj pozadini - ma baš mi je gušt gledat svoje noge ovako bile u modrom moru - konačno da je i to nekome gušt! - šta to? - pa konačno da neko s guštom gleda tvoje noge! - grint ...i gledam ...negdje duboko ispod mene... par metara ispod mene.... jato ribica... tako izgledaju velike...al znam da su duboko i da su male.... one samo izgledaju velike....i znam da mi ne mogu ništa...i sjetim se svih onih ajkula s kojima sam okružena u svakodnevnom životu... i promislim....kako sam sigurna.. ako mogu po cijele dane na poslu plivat s morskim psima....mogu i u moru.... more me čuva... i nemogu mi ništa! .  - brzooooo ....evo cipal uletio - di je? - tu je iza kamena  .  .  ....podivljali valovi me uzalud jure na krilima vjetra poletjet ću ja ....ne mogu mi ništa...ne mogu mi ništa sve prirodne sile i sav njihov bijes ne mogu mi ništa...ni sav njihov bijes ne mogu m ništa ni žega ni kiša na krilima vjetra ja nastavljam ples... Komentar 1: - ma tamo modrulji narastu i do 3 m! - pa šta radite s njima? - ništa! mlatnemo ih i bacimo da nam ne unište mriže i ulov (khm....3 m? lovačke priče? Komentar 2: - ma uglavnom su od metra! - pa šta radite s njima? - najbolje je lešo...pohano...a može i ...... (eeeee ovo je moj čovik!) ...i eto Vam sva suvremena psihologija o psihičkoj samoodbrani!!!.... ovo je bila lekcija 1.....a uskoro očekujte i lekciju 2! |
