...i dođe moj otac s tipom za plafone.... i dogovaraju oni.... a tip šlampav...
a ja imam idejaaaaaaaaa
- rušite sve zidove osim ovog di mi je metla! Metla se ne dira!
- jesi ti luda? i banju?
- i banju!
- ja ti banju neću platit
- koliko si pogodio s njim za 2 sobe...ja plaćam razliku za banju!
..i ,mjeri čovjek mjeri...
- a podovi?
- tu stavite brodski pod!
- ma šta ću stavljat brodski pod kad je pod kriv
- ti ćerce jednostavno nisi normalna! - ubaci se moj otac - brodski pod dođe 120 kn po metru - toliko ćeš platit, pa onda dodaj brušenje i lakiranje, ...ček...idem vidit nešto
...i nađem ja neku Anu sa suhom gradnjom...i zovem je i kažem:
- nemam pojma što pitam, al valjda ćete imat strpljenja 2 minuta za mene blesavu neznalicu! imam drveni pod i koji je malo kriv, pa nemam pojma šta s njim da radim
- pa to bar nema problema, uzmete bla bla...stavite jednu ploču bla, drugu ploču bla i dobijete suhu betonsku ploču, koliki vam je bla bla i što je sad na podu?
- nemam pojma...znam da su dobre grede, preko njih daske ...a onda je nešto već, a to se radi isto kao i torta od keksa??? ...super, razumila sam....ajde izračunajte koliko će to doć
u 3 minute mi žena sve lipo objasnila toliko da sam shvatila što mi treba i kako to napravit...i odvedem ja oca kod Ane...a ona smišna i simpatična i cilog ga šarmirala...a moj će otac - kad ste tako dragi i sve znate, hoćete li nam sekund doć stavit taj pod?
- mi ćemo Vam pjevat dok radite - ubacim ja sretno ..i zatražim popust
...i malo po malo...shavatili su svi da se ne mogu stavit plafoni prije nego se stave podovi i zidovi ...i tako je krenilo
.
- ovdje sam naručila prozor novi...od tikovine
- ti si prolupala! Šta će ti ?
- pa kad je škura od tikovine nek bude i prozor!
- samo rasipaš lovu!
- a ispod prozora treba izmjerit da naručim mramorne pragove!
- mramor? ti nisi normalna???
- šta me briga kad je mukte!
- di to ima mramor mukte?
- tamo di ima....
.
...a ja ih nisam mogla gledat kako rade...prašine posvuda...nered posvuda..non stop nešto lupaju po skalama... povlaće se... sudaraju s mjerilima za struju..... došla bi s posla i ne bi niti išla pogledat što su napravili
- nemojte na meni štedit 10 kn!
- ko štedi?
- ma dajem 100 kn da ne štedite 10 kn - jednom sam mu uletila kad sam vidila plafon - ma ovo će se pokrit s mrežom, pa gips i glet
- pa će puknit za godinu dvi. Nemojte na meni štedit 10 kn! Vidim što radite, stavljate zid preko zida da uštedite na vremenu i nosačima....
- ne nego je to zbog izolacije
- izolirate stogodišnju prašinu da ne izlazi van? Koja vražja izolacija kad je zid kamen i debel 45 cm?
...i vidili oni da im nema kraja i konca i doveli mladog pitura.... vidila ga sekund...zvala sa strane i pitala: - koliko za skale sredit od vrha do dna?
...tip stao.... i sutradan se sve dogovorili :-)))
...nema zabavnih pričica??? ...kako nema??? pa bila sam u Zagrebu... na ćevapingu.... šetala okolo po domjencima .....prazniku cvijeća.... i kad su konačno svi otišli...ustanovila rupu na zidu!
.
...tad sam se sjetila Delinih proročanskih riječi s početka priče ...i odsjekle su mi se noge ... a i prašina se već spustila ...nekontrolirano kat ispod ....a kupatila nemam već mjesec dana....
vrijeme je da sve idemo radit iz početka..... idem ja malo na put....
...a moj otac...znam da je umoran od pentranja do trećeg kata ... istresa se na mojoj mami. "Kćer ti je luda...samo razbacuje novce ... koliko ona misli potrošit?" ...(nisu doslovni citati, al dalo se razaznati iz maminog obzrivog raspitivanja)
...a svaki dan je išla kesa od smeća puna šporke robe do moje mame...i čiste robe natrag... noge već debelo bole od hodanja :-((((
P.S. onome ko ćiri...Da li si platio mramorne klupice za moje ponistre? :-)))) (hehehehehehehe)
...a kriza je...svugdje gdje se god makneš svi plaču nema posla...otkazi.... bla bla...i
zovem ja I. krovara ... ne radi adaptacije, al zna tko to radi
zovem II krovara ...premala mu kvadratura
zovem trećeg krovara ...."ajme Radunica, ne zanima me!"
zovem IV krovara ....."Radunica i mala kvadratura!"
...nitko nije spomenio novac...nitko nije došao ni pogledat gdje sam i što trebam...
...i zazvoni mi mobitel...zove me Restoran Arkada i pita kako sam.. - ma već 2 mjeseca mi prokišnjava spavaća soba, nemam di spavat i ne mogu nać krovara!
- dođi u Supetar, smjestit ćemo te u hotel i lipo spavaj - kaže Miro nonšalantno i riješi moj problem ...a onda pita šta je imao pitat i kaže: 091 pišeš li?
- šta ću pisat?
- pa broj od krovara!
...i zovem ja čovjeka...dojuri on odma ...
- znate, može se napravit to i to ...počnem ja razgovor i sjetim se da ne smim reć da znam puno više od njega ...i tad počne izvinjavanje - znate, moj je pokojni svekar bio krovar...ja s njim sklapala poslove...al davno je to bilo i zaboravila ja....
čovjek nastavi mjerit i odjednom priupita: - odakle znate Mira?
- on je moja ljubav!
- a odakle on Vas zna?
- ja sam njegova ljubav!
- gdje ima pristup kamionu?
- kvraguc...dole kod Keruma
- javim se sutra! ...i ode on...
...zovnem brže bolje Mira da mu kažem koju sam glupost izvalila...a on cili sritan...umire od smija.... kad sutradan zvoni mobitel...zove krovar i kaže iznos...a ja njemu: - kako ste znali koliko novaca imam?
...i sve gledam gdje će bit zez s majstorom... em kaže da je bosanac i da nema pojma o ničemu...em ne beštima...em sluša jazz, em mete gurle i sprema humus iz gurla u kese za pitare s cvićem i svako jutro u 7 me budi pjesmom: - da nije ljubavi ...ne bi svita bilo....
. .
...i dođe petak...gotov krov... kad moj otac počne nešto grintat da smo ga puno platili i nagovori čovjeka da sav rezervni crijep stavi okolo kućnog zida.... i uzme čovjek novce...dođe 3-4 dana poslije i postavi sve crijepove...opere dvorove svim susjedima...pomete ulicu ...i ode...da ga nisam ni vidila ni čula....
....i falio mi je ujutro.... falila mi je njegova pjesma.... njegovo dovikivanje s radnicima: - dodaj mi puntiželu!
- puntižela??? što je to ono??? - pitam ja? - kako ne znaš?
- a ne znam! poznato mi je ...al sam zaboravila
- kako si mogla zaboravit? 3 puta 5
- ajmee... je 3 puta 5... imaš pravo...odo ja malo na roštiljanje...nevalja smetat radnike dok rade
...ah da...ne zaboravim sitan detalj....dočekao me je jedan dan da probam otvorit krovni prozor i kad su vidili da mi je previsoko...spuštali su cili krov da jadna mala ja mogu svojim rukama otvarat razne poze i gledat u zvijezde dok ležim u kadi......
ne znam zašto svi grintaju na majstore?
ne znam što vi imate protiv njih?
pa majstor je majstor i nema se tu što raspravljat!
...kao što znate ... jedna me kabelska kuća toliko razbjesnila da sam odlučila srušiti kuću o svom trošku i za svoj gušt! ...al o tome opet nekom drugom prilikom...jer mi je dopis njihovog odvjetničkog ureda u škafetinu kojeg mi je teško otvorit...a oni brate ...tako lipo optužili sve živo...čak i mene...i sve to lipo imenom i prezimenom... pa molim sve one koji čitaju ove stranice da mi se jave...jer ću možda i njihovo ime objavit...a svi smo mi i krvi i dužni!
...i tako... prokišnjava meni krov...a moj znatiželjni otac napravi rupu u plafonu da vidi odakle kapa...
. .
(slika je susjedovog krova...ne mog...mog ne objavljujem :-))...a i on će imat isti problem ka i ja uskoro ...očito je ...a očito je i da je žurka po krovovima bila "dobra")
zaludu uvjeravanja da voda kad uđe...tko zna odakle ulazi....on to nije mogao shvatit! ....
Muškarci su čudne biljke...i moj bivši muž je godinama pokušavao tako spasit predmete od plastike pokušavajući ih zavarit s nečim metalnim i vrućim...al mu nije išlo...i on je nastavio to radit godinama...desetljećima
...tako je i moj otac ....provirio glavom kroz plafon ...i vidio krov s unutrašnje strane.... bijesan što se ljutim na njega...i još bjesniji na činjenicu da ništa ne vidi rekao je famoznu rečenicu:
- ja razbio, ja ću napravit! - neeeeeeeeeeeee...ne samo to ne! - zaplakala sam od muke
- dobro zašto ne pustiš oca da ti pomogne? - pitala je mama u čudu - zato jer se ne može stavit plafon na ništa! da bi se stavio plafon, treba stavit zidove, a za stavit zidove trebaju podovi, a kad si stavio podove, treba i novi namještaj....
- ti si strašno komplicirana i ne daš da ti se pomogne
- meni je najbolje zvat novinare, uzest čekić i počet rušit kuću...proglasit će me ludom, dobit ću penziju. Čim dobijem penziju ostvarujem pravo na starački dom i svi moji problemi su riješeni!
- ako te proglase ludom nećeš više moć radit posao koji sad radiš!
- pa bar ću bit sigurna da sam penziju doživila...odgovaram sretno izabranim rješenjem - samo ti stavi sve svoje stvari u vreće za smeće nasred sobe, a mi ćemo sve sredit - odgovori moj otac
...i lijepo sam ja sebi zamislila život....ako idem u renoviranje gubim 10 kvalitetnih godina života .... ako se bacim u dokazivanje koliko sam luda.... izgubim 6 mjeseci do godine dana...i onda radim raspašoj ...u onom novom staračkom domu što se gradi.... al svježi su još dojmovi od mog bjega put Rijeke... a otišla tamo bez novaca da se kući vratim... i šta ću se bunit ... pusti oca da ti pomogne....
- ideš u renoviranje? hahahahahahahahahahaha - kaže, umirući od smija, stari stolar Dela - ma nemam pojma
- hahahahhahaha, neću ti reć šta te čeka s majstorima da odma ne odustaneš
- ma znam ja šta mene čeka
- onda si još luđa kad znaš...a ideš u tako nešto
- nemojte tako Dela i vi ste meštar
- je al ja volim tvog brata
...heureka....pa čovjek radi iz ljubavi.... i tad uleti Irida i priupita zašto ne iskoristim sve one svoje uvlakače...al ljudi moji...meni se ne da....jednostavno mi se ne da....
pustite me da sanjarim i maštam...dosta mi je ...apsolutno dosta svega... ...pružam ruke visoko ...i hoću ... da me nema....da nestanem....da se dobro istegnem....da...
.
...i dođe Uskrsni ponedjeljak...uzmem ja crnu kesu od smeća i počnem vadit robu iz ormara.... svetac je...ne smim se umarat! ...i polako i natenane...napunim 2 kese....
i dođe utorak...i mala poludi...i ume sve bacat u smeće! ....do petka sam bacila apsolutno sve iz 2 spavaće sobe i kupatila (osim mašine za šivanje, mašine za pranje robe, bojlera i kreveta....a i krevet bi bacila, al mi nije imao tko pomoć....i nijedan se muškarac nije javio na moj oglas "Razvalimo krevet zajedno"
u jednom trenu me uhvatila grižnja savjesti što tako bacam....Mogla sam zvat one iz Retro centra i tako pomoć u njihovom lječenju....ali oni su mi bili preskupi...a ja tako nešto nisam mogla platit....
.
...ne znam...jedno 5-6 velikih kamiona otišlo je iz moje kuće...robe...smeća...knjiga...namještaja.... i osjetila sam olakšanje.... i legla sa kćeri na kauč.... a Tarja se odma ubacila između nas
Poštovani,
molim Vas da opravdate moj izostanak s ovog mjesta jer sam bila na 4 stvari istovremeno.
Naime, u Šibeniku su se istovremeno održavale neke manifestacije:
1. Savjetovanje .
2. sportske igre .
3. takmičenje florista .
4. jedna skupština .....
sve sam preletila svojim budnim okom i bavila se najviše s onim pod rednim brojem 5.
Pri svemu moram naglasiti i činjenicu da je u svakom hotelu bilo po 2 razne muzike... jedna klapa koja je išla oko stolova...i pravi band s raznim pjesmama. Muzika nas nije napuštala niti u raznim konobama za vrijeme jela.
.
- Elice, šta radiš ovdje - upitao me tip zvan PP kad me našao za stolom u jednoj konobi - Radim!
- kako radiš?
- pa vidiš da radim!
- ajde pusti je, ali ne vidiš da nam pjesme kod muzičara naručuje...pusti ženu da radi! - odgovori mu jeda od mojih prijatelja - vaš gospodin vijećnik mora mene vodit u Sarajevo na ćevape. Molim Vas da ga naučite Miljacku da ne sramoti vaš grad! - naručujem ja dalje pjesme :-))))
Kao što naslućujete skrivala sam se od tipa zvanog: "Pervezna ponuda" i od glasnogovornice...koji su napravili sve da bi mi otežali boravak...a čak im je uspjelo da me stave u hotelsku sobu do sebe ...da bi me mogli kontrolirat preko noći.
Kako im ništa nije uspjelo, nadam se da ćete uvažit moje opravdanje!
Elica Nabrzaka
- hahahaha vidi je, Elica Nabrzaka - kaže tip u odjelu preko cijele dvorane ...- sliku ne smijem objavit :-)))
.
...khm...propustila sam još puno toga.... između ostalog i modnu reviju...Škegrin govor...večere u hotelu....
....13-ti...a nije bio petak....blogerski rođendan!....
bio je jako čudan dan....jedna se beba rodila baš na taj datum...iako se toga uopće ne sijeća... već vjeruje onome što mu je rečeno....a rekli su mu:
- rodio si se 13-og.5. i jedna te teta odma lupnila po guzi!
....i tad su ga stavili na sisu...pa su mu dali bocu.... pa je i dan danas ovisan i o jednome i o drugome... al nije on bidan ništa kriv....
nego...krenimo iz početka....
Najava je bila: "BEGIZMI 4.0 ponovno u ELY-a! Četvrtak, 13.05.10; nacrtajte se oko 21.00h, mi ćemo vas obojati! Večer je koncipirana sasvim neozbiljno pa vas molimo da ozbiljno pristupite dolasku! :)"
...a negdje je sitnim slovima pisalo da se radi o rođendanskom party-u....
...i dok se Bego skroz zaozbiljno kupao.....na crvenom tapetu ispred Caffe bara Ely vladala je neopisiva gužva . .
...i onda se pojavio on.....Mala je zahtjevala da ga se povuće za uši pred svjedocima ...
.
...pa ludi Pjer... i normalni Patak (iz Otprilike ovako)
...pa Luky
.
...i Zulu...
...i Navigator....odnosno Jakša...bez navigatora
.
....Stividen i Kotarac su u počasnoj loži....
...pa Kosturi...mislim GRUPA "Kosturi"...da ne bude nesporazuma....
.
...ajme...nisam snimila Aliense :-(((... ...da i... za to vrijeme je Bego pričao svoje begizme i o tome kako smo se veselili rođendanima do 18-te godine...i kako smo željno iščekivali da se sa 18 osamostalimo od roditelja.... dok nismo shvatili gorku istinu da nas roditelji moraju hranit do naše 60-te
...tada su se Boran ...i prisutni gosti pozabavili oko torte s čudnim brojevima...te davali uputstva Begi kako i kada mora gasit svječice....
. .
...na što se on oglušio i primjenio tehnike koje je naučio na tečaju za trudnice! ... a zašto ide na tečaj...pa vidi se iz slike....da dobro nosi trudnoću!....
. .
...i dok je gazda dijelio gostima kolače ....shvatila sam jedno....
postali smo posvoduše! ....
užas!
....i za dobronamjernike .... evo malko nota od 14-og...Kemija svira saksofon.... ludilo...
Gdje smo stali? ...aha... …od Ilice do Radunice bez mjesta gdje i carevi idu pješke? …neobično???
- pa zar ti nisi u Zagrebu – upita otac začuđeno? - bila i vratila se!
- bogme si baš nabrzaka! Nego di ti je stolar?
- nije bio stolar? ufffffff
…uzimam mobitel i zovem….
- alo stolar? Nema mog novog prozora?
- evo mene u Radunici i vozim ga!
- evo stolara u Radunici – kažem ocu – mogu li ić šta stavit pod kljun? Tko je za kavu?
…a situacija je slijedeća…moj otac sjedi na nekoj NLO stolici nasred sobe…a njih četvoro radi …. siđoh kat ispod…OPEREM džezvu (ništa neobično) stavim kuvat kavu…maknem ogromnu zagorjelu škrovadu (nešto se peklo??? …totalka neobično) …podignem poklopac od jedne zdjele….kad u njoj pečena teletina s ruzmarinom (ukradenim sa susjedne ograde – skroz normalno) i mladi krumpiri!
Mladi krumpiri?????? ….sve još toplo…… mljacccc …gutam…al voda već vrije…. serviram kavu…nosim kavu…kad…ništa neobično…njih 5 stoji i gledaju stolara kako montira moj novi prozor od tikovine!
.
..ovako je bilo nekidan....a ovako prije misec dana....
- ala …ovo teški socijalizam! 1 radi, njih 5 gledaju, a ja nemam love za to platit
- ništa ne brinite gospođa Elica! Platit ćete
- a hoćeš bit tu još po sata da odem po novce?
- ma ne trebate se mučit!
- ma šta se mučim…al ne vidiš da ništa ne radim! (i pokušavam pronać još koji ostatak onih mladih krumpirića pod zubima)
…odjurim do banke….kad se zlatar dere za mnom…“Opet ti u pljačku??? Ko će s tobom živ na kraj?“ ( ništa neobično…
…vratim se doma…a njih četvorica skupljaju smeće po katu…uzmem metlu i metem (i maštam o mladim krumpirićima)…
…poklonim se svojoj novoj ponistri od tikovine…isprsim lovu…kad mramor koji treba doć ispod nje ne odgovara mjerama :-(
- skupa smo mirili – optužuje mene suhozidar
- zato jer Vam je ponistra bila kriva…sad stoji kako treba – brani me stolar …i uopće ne broji novac (ništa neobično)
- naručit ću novi kamen!
- ovo ti je mramor!
- znam…Trogirski mramor je to i još nema imena. Zvat će se Elica!
- ma može i ovaj uć, al ti nema ruba!
- još bolje što nema ruba, a volat???....ko će mi napravit volat?
- ja! i to glavom – odgovori suhozidar i glavom počne lupat po ploči koja se savijala dok nije dobila željen oblik luka! … glavoterapija? pa normalno…neće valjda čekič terapija?
…a ko će sredit ovaj zid i ponistru??? …ajde mali što mi mirišeš na kulen…koliko tražiš…i uguram mu lovu u ruke….. i konačno odoše oni…. konačno sama ….uzmem metlu i pometem sobu od male vještice (totalka neobično)…ujuri Tarja….i zauzme svoje misto …ja počnem prat skale (ovo je već neobično do bola)…. dođem do prizemlja s krpom i odem u kafić…preko svih barikada u dvoru…napit se nečeg konačno!.... (e ovo je baš bilo neobično!)
.
...ah da.... ovo je sutuacija 14.4.2010 godine ...isto mjesto 6.5.2010 godine ...Mare...jel dobro?
.
.... ništa neobično za mene :-)))) ...
možda će bit neobično ako ne shvatite da obožavam mlade krumpire
2 dana sam zaboravljala ponijet mobitel sa sobom…što mi je izbezumilo djecu …jer nije prestao zvonit…treći dan su svi već odustali od zvanja …. pardon….vraćam se na priču… i drugi dan uveče kažem ja maloj da mi da i drugi mobitel da ga navijem:
- sad ćeš mi ostavit 2 da mi sviraju?
- ma ne, moram se dignit ujutro u 4, pa da ne zaspnem navit ću oba dva
a kako ću zaspat kad spavam u ostakljenom prostoru…pa te prva zraka sunca probudi…i tako se uobičajeno dižem u 6 …što je strašno neobično ..
…i dignem se ja…skuham kavu…odem na bus…i jedina se odvezem do aerodroma u onom velikom autobusu …neobično!
…avion za Zagreb kasni sat i po zbog magle u Zagrebu …neobično? …
..i sletim ja….al je već prošlo 9,30…. a u Zagrebu….normalno….duga! Ja sam im trebala doć da im zasja sunce?
….dojurim nekako do Vinceka…kupim croissant s marcipanom…i trčeći ga pojedem po ulici….i uletim u kafić ispred mjesta za sastanak…. popijem kavu nabrzaka…popušim 2 duvana…popnem se na sastanak…i on odma započne.. neobično!
…prva pauza je bila tek u 13,15
- Elice dođi s nama nešto pojest, sigurno nisi jela
- neću! Idem zapalit
- ma daj dođi s nama
- samo ako mogu produvanit
…i produvanim ja 2 cigare, malo kulena, domaće pancete i crnog kruha
- dajte mi vode
- nemamo :-(
- nema veze, na sastanku ima
….ujurim u salu…tamo šefovi već drže govor…tko će do vode?...moram se dignit i otić? …zgrabim jaknu i torbu….odlogiram se s kompjutera (a nigdje ništa komentirala nisam...definitivno neobično!) …izjurim van….zapalim cigaretu…zaustavim taksi i kažem:
- avion mi je u 14,55 stignem popušit cigaretu do kraja?
- ne baš! – odgovori taksist i odveze me ravno na vrata aerodroma
….ajme kako mi treba na WC….i taman ja do vrata od WC a…. kad zadnji poziv putnicima za Split…. ujurim u avion….a ono nešto malo…s propelerima…a prognoza je „olujno jugo“ …ajme …promislim i vidim naziv aviona „Bombardier“ ….hehehehe….idemo bombardirat? …promislim i sjednem … kad stjuart ponudi vodu! „Konačno voda!“ promislim…i napijem se…..a tko će na WC kad će ovaj mali avion valjat južina?
….a dan je bio prekrasan….
.
…na pisti u Splitu…palim ja mobitel …. 4 propuštena poziva (normalno) …al sve isti nepoznat broj? (neobično)…zovem iz aviona kad stiže poruka …i opet uporan poziv:
- Elice, znaš tko je? Onaj taksista! Slušaj ja sam na aerodromu treba li te vozit kući?
- može, izlazim za 5 min!
- čekam te na magistrali!
…ujurim ja u taksi…još sam žedna …i strašno mi treba na WC… - slušaj, obećao sam ti kavu, ali nisam spavao jutros od 1 sat
- ma nema problema ....ma ko će ga slušat ....
…i iskrca me nasred ceste ispred kuće….ujurim…bacim torbu na pod i uletim nevisti u WC!
…od Ilice do Radunice bez mjesta gdje i carevi idu pješke? …neobično???
- pa zar ti nisi u Zagrebu – upita otac začuđeno? - bila i vratila se!
- bogme si baš nabrzaka!
(ali ovo je tema za neki nastavak priče…jer ima toga još puno….nije još 17 sati ...a frizura je još uvijek postojana ... što je apsolutno neobično)
...Praznik cvjeća ...otvara se svećano večeras u 21,00 sat ... u podrumima Dioklecijanove palače ... a može ga se posjetit od sutra ujutro (5.5.2010) ...
...i zato malo eksluzivnih slika o šetnji cvjetnom alejom....
....tko nije skinio gaće sa sušila???? ....
.
...ovo se zove prava ekskluziva....imat sllike par sati prije otvaranja :-)))
...luda sam ko kupus? ...kako kupus može bit lud?....
radila sam...i morala imat isključen mobitel... kad sam se vratila u ured…upalim mobitel…i zovem one koji su mene zvali …. i vrtim tako broj od jednog tipa…kad se s druge strane javi njegova žena…totalno iscrpljenog i umornog glasa:
- ej Elice, šta ima?
- evo me gnjavi tvoj muž pa ne znam što
- a slušaj. Mora
- a bolje da mene gnjavi nego tebe
- i to
- pa zar nisi sretna što te ne gnjavi
- a je
- a što ti je kad ti ne mogu izmamit osmjeh na licu?
- ali se osjeti?
- ma kao da te vidim kako se osjeti. Što ti je?
- ma pusti.
- da li se što dogodilo?
- ajde dat ću ti muža
- ma neću njega dok se ne nasmiješ! Nego, imaš li broj telefona od Jure?
- evo imam, ček sekundu – i odjednom je čujem kako zove jednog momka („Bobo, dodaj mi onu knjižicu….“)
…brže bolje zgrabim mobitel i nazovem Bobu….sad imam na jednom uhu nju….a na drugom uhu Bobu….i dok mi je ona diktirala traženi broj mobitela…slušala je mene kako razgovaram na mobitel:
- molim te hoćeš li mi nešto napravit?
- šta? Samo reci!
- daj poljubi Jasu !
- moram li?
- samo je poljubi da se malo oraspoloži!
….tad je ona pogledala momka ispred sebe i stala se grohotom smijat…..
- hahahaha Elice, a je si luda! Luda si ko kupus! hahahahahahahaha
- eto na…smije se!
- a kako se neću smijat???? hahahahahahaha …e jesi luda svaka ti čast
- a znaš što mi je Bobo rekao? „Moram li???“ …zamisli, pitao me da li mora???
- a šta ćeš od njih? hahahahahha
- ajde ga sad lijepo pozdravi jer ga ja nisam stigla pozdravit,. Samo sam mu poklopila slušalicu
- eno mu zvoni mobitel
- nisam ja…sad više nisam ja!
- hahahaha, ajde s Bogom Elice
- i idem…
"Onome tko je izmislio blog treba dat Nobelovu nagradu! Svi su našli misto di mogu srat do mile volje, a ja ih ne moram ni slušat ni čitat!" moj sin, 26.4.2009. u 13,13 sati
....
...priznajem!...:-))
"...to platit će netko
ni kriv ni dužan
kad ruku mi da....
Moja zabrinuta mama
"Ajme dite moje, gledala sam na TV-u kako u Engleskoj varaju dicu i odvode ih u sotoniste..."
"Ma mama, po tome su sve babe kod nas sotonisti! Nose samo crninu, kolju kokoše i deru se za mladima "Đava te lipi nosaaa!"
Mala Vještica: Moja mama kasni tako sa stilom, da to nisu istine!
Svjetlo sa tamom,
oblak sa modrinom,
vatra sa križem što se ruši,
suza sa okom koja plače
ti spavaš sa mnom,u mojoj duši.
Čamac sa morem,
kruh sa vinom,
pjesme sa grlom presječenim,
ruža sa sjenom u tvom krilu
ti spavaš sa mnom,negdje u meni.
Jedro sa vjetrom,
snijeg sa planinom,
jesenje magle s nespokojem,
trava sa rosom,otok sa morem,
ti spavaš,spavaj milo moje.
Usna sa usnom,
srebro sa zlatom,
usnula ptica ispod granja.
Probudiš li se,probudit ću se
i zato sanjaj...da te sanjam...
Zvonimir Golob
....waaaaaaaaaaaaaa...
I ništa te kao ne boli
Dan je kao sunčan.
Ti si kao veseo.
Prolaziš, kao ne vide te.
Svima je kao lijepo.
Svima je kao dobro.
Svima je kao ludo.
I ti si kao sretan.
Živi se kao u miru.
Ptice su kao slobodne.
Budućnost kao na dlanu.
Savjest je kao čista.
I suncu je kao jasno.
O, srce, kao pjevaj.
Svi se kao brinu o svima.
Svatko je prijatelj kao.
Svima je kao stalo do tebe,
i do svijeta.
I dan kao ode.
I ti se kao smiješiš!
I ništa te kao ne boli.