radila sam...i morala imat isključen mobitel... kad sam se vratila u ured…upalim mobitel…i zovem one koji su mene zvali …. i vrtim tako broj od jednog tipa…kad se s druge strane javi njegova žena…totalno iscrpljenog i umornog glasa: - ej Elice, šta ima? - evo me gnjavi tvoj muž pa ne znam što - a slušaj. Mora - a bolje da mene gnjavi nego tebe - i to - pa zar nisi sretna što te ne gnjavi - a je - a što ti je kad ti ne mogu izmamit osmjeh na licu? - ali se osjeti? - ma kao da te vidim kako se osjeti. Što ti je? - ma pusti. - da li se što dogodilo? - ajde dat ću ti muža - ma neću njega dok se ne nasmiješ! Nego, imaš li broj telefona od Jure? - evo imam, ček sekundu – i odjednom je čujem kako zove jednog momka („Bobo, dodaj mi onu knjižicu….“) …brže bolje zgrabim mobitel i nazovem Bobu….sad imam na jednom uhu nju….a na drugom uhu Bobu….i dok mi je ona diktirala traženi broj mobitela…slušala je mene kako razgovaram na mobitel: - molim te hoćeš li mi nešto napravit? - šta? Samo reci! - daj poljubi Jasu ! - moram li? - samo je poljubi da se malo oraspoloži! ….tad je ona pogledala momka ispred sebe i stala se grohotom smijat….. - hahahaha Elice, a je si luda! Luda si ko kupus! hahahahahahahaha - eto na…smije se! - a kako se neću smijat???? hahahahahahaha …e jesi luda svaka ti čast - a znaš što mi je Bobo rekao? „Moram li???“ …zamisli, pitao me da li mora??? - a šta ćeš od njih? hahahahahha - ajde ga sad lijepo pozdravi jer ga ja nisam stigla pozdravit,. Samo sam mu poklopila slušalicu - eno mu zvoni mobitel - nisam ja…sad više nisam ja! - hahahaha, ajde s Bogom Elice - i idem… . |