25.11.2005. 10:09
Nemoguvišetako...
S obzirom da sam djevojka od svojih 25 godina sasvim je logično da se gore navedena jadikovka odnosi na moju vezu..-Šta je bilo?
-Šta i uvijek.
-Prekid komunikacije.
-Šta najviše mrzim u svojoj vezi?
-Nedostatak razgovora.
Moja vizija idealne svađe je sukobiti se i fino izbaciti sav antagonizam iz sebe. Reći jedno drugome sve što nam smeta i što nam ide na živce, što želimo promjeniti, može i malo vikanja - to je zdravo, tako se snizuje razina stresa- i možda poneka zalupljena vrata. (Nije zdravo za susjede, a i štokovi pomalo pate)
I onda donjeti kompromis (da, ja sam ovisnik o kompromisima) kojim bi i jedno i drugo bili zadovoljni bar neko vrijeme. A, spremna sam i s vremena na vrijeme priznati vlastitu grešku i ispričati se. Ne svaku grešku, jer važan je i stav:)
A kako moj dragi vidi savršenu svađu? Okrene se od mene i gleda televiziju, te ulaže izvanredne napore ne bi li ignorirao svaki moj pokušaj vođenja razgovora. U takvim trenucima ne reagira ni na poziv na sex. Onda znate kolika je moć njegovog inata.
Ja takvo ponašanje smatram:
A) izrazito djetinjastim
B) čistom provokacijom
C) apsolutno kontraproduktivnim
D) krajnje pasivno agresivnim
E) (dopunite sami)
Što je najgore, takav stav ne zauzima samo prvi dan po "svađi", već i sljedećih 5-6, sve dok ja naposlijetku ne uspijem izazvati (potrebno je mnogo upornosti i strpljenja) verbalni sukob u kojem ću prije ili kasnije, uz veći ili manji napor, napokon uspjeti iz njega izvući pravi razlog durenja.
U takvim trenucima posežem za svojom mantrom:
nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, ...................................................................................................
Naravno, u takvim trenucima strada i moje samopoštovanje. Jer, on tvrdi da takvim stavom samo želi izbjeći svađu (ma, ideš??).
Znači, u smislu, nedokazana si, ne mogu razgovarati sa tobom, svađa nista ne rješava...
Što bi bilo u redu da on ne prekida i svaki drugi odnos samnom.
Pitam ga
- želiš kavu?
-Ne. (Za 5 min ustaje sam i toči si kavu?)
-nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako
nemoguvišetako, ......
Što želiš za ručak, piletinu ili gulaš?
-Da
- ŠTA DA??? Piletinu ILI gulaš???
-Ti si agresivna
-nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako
nemoguvišetako,......
- kako je bilo na poslu?
- u redu
-je bila kava frka?
- (šuti)
-šta priča kolega iz ureda?
-(šuti)
-ŠTA JE S TOBOM????!!!!
-Ništa
-Kako ništa, ponašaš se ko fikus na dopu??
(to mu ne kažem, jer će me opet optužit da sam agresivna)
- umjesto toga-
-nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako
nemoguvišetako,......
-Jel ti bio fin ručak (koji sam pripremala veći dio dana, jer sam depresivna a kad sam depresivna kuham, čistim i pečem kolače...)
- bio je ok
-?????? (sa znanstvenom zainteresiranošću pratim kako mi se tlak diže dok mi ne počne šumiti u ušima)
-bio ti je ok? (ovo pitam nježno, tihim glasom, jer ako malo podignem glas izgubit ću kontrolu nad sobom..)
- aha..
-!!!!!!!
Demonstrativno ustajem, grabim tanjur pred njim - uz malo sreće još nije pojeo do kraja- lupam tanurom jednim o drugi i tako stvaram buku koja će nadomjestiti nedostatak svađe, a onda svo posuđe ispustim uz sudoper uz divni, gromoglasni tresak, i na trenutak se osjećam TAKO JEBENO DOBRO.
A onda shvatim da sam mogla razbiti tanjure koje nam je moja mama dala kad smo se uselili, kako smo onda bili ponosni i sretni....
Pa pustim vodu u sudoper na najjače,da me nečuje kako cmizdrim, i tješim samu sebe:
-nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako, nemoguvišetako
nemoguvišetako,......
I to traje dok stvarno nemoguvišetako pa odem do njega, po mogućnosti ga stjeram u ćošak, i izdjelim mu sve što sam skupljala proteklih dana. S obzirom da je muško, preko ovoga ne može samo tako prijeći, pa KONAČNO, nakon dana i dana pritajene agresive, njegova uzvišena nedodirljivost se udostoji odgovoriti na izazov, i ja FINALY!!! dobijem svoju svađu, jednu od onih koje vas isprazne toliko da osjetite miris ozona u zraku, u glavi ste lagani i neopterećeni, a u nožnim prstima osjećate trnce od radosti...
DA, ja volim svađu, i DA ja potenciram svađu, i DA sad kad si počeo reci mi SVE!!
A kad sve završi, padnemo jedno drugome u zagrljaj, tješimo se i uvjeravamo da ćemo drugi put riješiti problem čim se pojavi. Iako ne vjerujemo u to ni jedan ni drugi..
A službeno pomirenje?! Eh, neću tu o tome, nije to takav blog ;)
5 Komentara | Print | # | ^
