Amerika nije samo rad i znoj...

Straight outta Pasadena

Vecina ljudi kaze da najbolje spava u vlastitom krevetu. "Jedva cekam da dodjem kuci pa da se posteno naspavam...". Ja ne. Najbolje spavam prvu noc koju provedem u nekom potpuno stranom krevetu, po mogucnosti hotelskom. Prosli tjedan pruzila mi se prilika da se tako posteno naspavam. Veci dio nase grupe, pod vodstvom prof. Mezica, ukljucuje se u veliki projekt koji obuhvaca nekoliko znanstvenih institucija i pokoju kompaniju. Prvi sluzbeni sastanak pod okriljem projekta (tzv. kick-off) bio je od ponedjeljka do srijede u LAu, tocnije u Inglewoodu (yeeah, South Central) i Pasadeni, na Caltechu.

Nasa mala istrazivacka grupa, u sastavu: Bryan, Caroline, Gunjan i ja, zaputila se iznajmljenim minibusom na dvosatnu voznju do Los Angelesa. Iako postoji downtown Los Angeles, sire podrucje Los Angelesa sastoji se u stvari od puno malih gradica koji su s godinama srasli u zadimljenog i zakrcenog mastodonta kojeg vecina ljudi kolektivno zove jednostavno Los Angeles. Vjerojatno ste culi za neke gradice koji su dio podrucja Los Angelesa: Hollywood, Beverly Hills, Compton, Pasadena, Santa Monica, Malibu, itd.

U hotelu u Inglewoodu smo se sastali sa sugar daddyem - predstavnicima DARPAe. DARPA je agencija americkog ministarstva obrane koja se brine o razvoju novih tehnologija koje bi mogle posluziti ministarstvu obrane. Neke od poznatijih stvari koje su financirali u proslosti su zaceci Interneta i hiperteksta. Sam sastanak bio je poprilicno naporan i zahtjevan, ali vec se taj prvi dan vidjelo da je na pomolu nesto veliko. Govore su drzali ljudi koji su medju najboljima u svojim podrucjima, sve odreda inzinjeri, fizicari i matematicari.

U Inglewoodu smo se udruzili i s nasim svjezim doktorima Symeonom i Georgeom s kojima smo provodili najvise vremena. Na veceru smo otisli u Manhattan Beach, jos jedan gradic, gdje smo stigli tocno u suton. Kako je LA prometni pakao, trebalo nam je 45 minuta da tamo stignemo, a u hotelu su nam rekli da ce nam trebati 10 min. E pa prevara, jelte.

Preostala dva dana sastancili smo na Caltechu. Za one koji ne znaju, California Institute of Technology, skraceno Caltech, jedna je od najprestiznijih znanstvenih institucija u Americi. Dovoljno je reci da se na njihovom kampusu nalazi NASAin laboratorij u kojem istrazuju robote i rakete za svemirska istrazivanja. Sve se nalazi u Pasadeni, malom gradicu na sjeveru Los Angelesa.

Meni je bilo preodlicno. Strasno sam se naradio, iako nisam nista radio :) Samo slusajuci tu gomilu informacija i pokusavajuci si posloziti sve kockice u glavi zahtijevalo je izuzetan napor. Ali bilo je odlicno bas zbog toga. Kao kad rjesavas Sudoku ili krizaljke, ali stoput intenzivnije. Upoznao sam i neke ljude s kojima cu raditi iducih godina i s njima razmijenio ideje i kontakte.

Raditi na Caltechu takodjer ima svojih prednosti iz cisto estetskog kuta. Nadam se da se iz fotografija vidi kako je to jedan lijepi kampusic. Puno je manji od UCSBa, ima bolju knjizaru (citaj: matematickiju), imaju bolji restoran i kafic u kojem imaju sasvim dobar espresso. Dodatno, Pasadena je pravi gradic, za razliku od Golete koja je to mozda nekad davno bila, ali sada je samo nakupina kuca.

Nismo imali previse vremena za vrludanje, navecer smo uglavnom bili preumorni za bilo sto osim vecere. Zadnju vecer smo ipak izasli u downtown Pasadenu, popili po pivo u baru, zezanje i slicno. Pivo smo popili u baru u kojem je Val Kilmer stalna musterija (ima ime na zidu). Bar se zatvara u 22h - lame-O.

Nakon svega, vratili smo se kuci, s brdom posla na vratu kojeg smo propustili napraviti. Sad pocinje ono pravo - istrazivanje, nastava, asistiranje, a vremena nemaaaaa... Kao sto u Simpsonima Marge jednom rece: "Don't make fun of grad students - they just made a horrible life choice."

Doso vrag po svoje

Eto kao da sam jucer putovao za Virdziniju i veselio se domacoj hrani koju nisam ja skuhao i neradu po cijele dane. +5kg i jedan avion na propelere kasnije i evo me natrag u Santa Barbari. Sutra je skola. Nije se nista promijenilo otkad me nije bilo - kuca je na mjestu, soba se nije sama pospremila, a frizider se nije sam napunio. Previse sam ocekivao.

John mi je za Bozic priredio odlicnu stvari - nasao je osovinu za moj bicikl i namjestio je na kotac, tako da je bicikl skoro pa popravljen. Kazem skoro zato sto se izgleda kotac izvitoperio kad je pukla osovina, a kotac poceo grebati po rami. Nemam ni vremena, ni znanja ni alata da se upustam u poravnavanje kotaca (engl. truing the wheel) tako da bic sutra ide kod Bicycle-Repair Man-a na preslusavanje.

Ne znam jesam li spomenuo ime ulice u kojoj stanujemo - Orange Avenue. Kako ime ulice ne bi bilo bezveze, na nase dvoriste nadvija se naranca. A kad su narance zrele? Evo bas! Odlicne su, puno bolje nego one kupljene na placu/u ducanu.

Ovom postu nedostaje duha - to je zato sto sam pospan, a krivo mi je sto neki od vas ocekuju da cu ja na svom blogu pisati postove pa se prisiljavam napisati jedan. Dogadja se to tako da ja ne pisem. Nema inspiracije, writer's block. A sta cu vam ja :)