POCEPANI DZEP

Neverovatno, ali istinito - reprezentacija Srbije je izgubila od Kazahstana, 2:1. To je prva pobeda Kazahstana nad nekom relativno jačom evropskom selekcijom.

Neću se ja sad ovde prazniti i govoriti kako ništa ne znaju, a ne znaju, već želim nešto drugo da kažem. Od mladog čoveka se uvek može očekivati da bude komunista ili bar blizak onim idealima socijalne pravde - jednakost, sloboda, jednake šanse za sve, fabrike radnicima i slične stvari. Nasleđe komunizma je mene, na žalost ili na sreću, odvelo u suprotnom pravcu - po svojim idelaima ja sebe svrstavam među liberale, što će reći: jednake šanse za sve, individualna sloboda i, što je još važnije vlasništvo, su nepovredivi itd... Zašto je komunizam propao je milion dollar question.

Propao je zbog toga što u komunizmu nikada nije postojao onaj kompetitivni duh kakav je opisan npr. u Weberovoj knjizi "Protestantska etika". Država ti daje sve, imaš sve povlastice kao radni čovek, samo nemoj da se žališ na državu. Prosto, mi tebi kintu, vikendicu, fiću i letovanje u Dubrovniku, a ti nemoj da si pisuo - to je u tvojem interesu, jer ako pisneš možeš biti proglašen za narodnog neprijatelja i ode lagodan život u vetar.

Kako je bilo ko dobrovoljno mogao pristati na to? Kakva je to golema lobotomija bila izvedena na ljudima, ja i dan danas ne mogu da shvatim. Shvatam plašljivost i strah kod ljudi, ali meni je tada kao jedini častan izlaz iz svega bilo disidentstvo (ako sam neki intelektualac) ili odlazak iz zemlje. Ja ne bih mogao da živim u zemlji čuda, ma koliko da me bombonama i čokoladama hranili.

E sad, što ja sve ovo pišem? Pišem zbog nasleđa komunizma - tu smo se i mi, a i vi, bivša braćo, debelo zajebali. Šta smo nasledili? Nasledili smo društvo koje bi Hobs nazvao "rat svih protiv svih". Kod nas je tek u toku ona faza prvobitnog, otimačkog kapitalizma i formiranja društva - tu su fazu zapadna društva prošla pre 4 veka. Vi i sami vidite da je Agrokor pokupovao sve što valja kod vas, a Delta će još malo da drži celu Srbiju. Pitajte te ljude kako su zaradili prvi milion - ako vam budu ponudili uveravajući odgovor, ja više neću napisati ni jednu reč u životu. Elem, sve bi to razočaranog čoveka moglo odvesti ka levici ali ja ostajem čvrsto ukopan. Nema šansi, pa da posle moja deca ispaštaju zbog mog lagodnog života na tuđoj grbači.

Kakve sve ovo veze ima sa početkom teksta? Ima i to velike. Da su ti momci rasli u drugačijem okruženju, oni bi tu utakmicu lagano dobili. Ne bi mašili tolike prilike i dozvolili sebi crvene kartone. Prosečnom Nemcu ne bi na pamet palo da udari protivničkog igrača laktom u glavu - kad bi to i uradio, dobio bi takvu kaznu od fudbalskog saveza da bi se češao tamo gde ga ne svrbi. To samo kod nas može - igrač udari laktom drugog igrača i kaže kako mu je ruka bila u vazduhu pa tobože nije imao vremena da jes ksloni. Da je pošten, prinao bi da je kriv. Ali, sa druge strane, što da on bude pošten kad niko oko njega nikada nije bio? To je već stvar izbora i pokazatelj kakav si čovek - što bi rekla naša narodna poslovica "U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci". Adios!

P.S. Idem večeras u bioskop da gledam Hju Grnata kako meša dupetom...

Nekad davno sam na kompu igrao jednu japansku igricu koja se zove "True love". E sad, kvaka je u tome što si ti kao neki student i stalno nešto visiš van, upoznaješ neke devojke, padne tu i po neka scena seksa, ali na kraju treba da se odlučiš... Osećam se kao da sam zarobljen u toj igrici. Npr. sinoć sam bio na žurci kod mojih prijatelja u Studenjaku (najveći studentski dom u Beogradu, a kažu i na Balkanu, ali ne znam da li je baš tako) i upoznao sam dve fantastične devojke, plus još jednu koju sam znao od pre.

1. Ona je mlada, studira fizičku hemiju, lepa mršava crnka i sviđam joj se.

2. Ona je godinu dana mlađa od mene, studira Fakultet organizacionih nauka, liči na Penelope Kruz (!), prelepa mršava crnka, kovrdžava kosa i tu ne bih razmišljao ni trenutak.

3. Ona je fenomenalna - zna sve pesme koje ja znam, voli istu muziku kao ja, voli iste filmove, studira francuski i prelepa je. Ima predivne zelene oči.

S obzirom da ja trenutno imam "nešto" što bi se moglo nazvati devojkom, a da još nisam načisto sa još jednom devojkom ovde, ne znam šta da radim. Sve tri su dobre, ali se sve tri i znaju. Kod ove br. 1 bih sigurno uspeo, ali mi se više sviđaju ove druge dve, a ko kaže da bih tu uspeo? I uostalom šta će mi sve to? Mogao bih lepo da se povučem, odem na Kosovo jedno nedelju dana da saberem sve opcije...

Mada, sa druge strane, Chef u South Parku je lepo rekao: "There is a time and place for everything and it calls colege!", pa što da ne. Opcija je takozvana APP - "ako prođe - prođe"! Ne znam, još nisam načisto.

Sve je lepše kad daš ispit. Onda možeš da iskuliraš, odeš do grada da kupiš bele Converse patike (50 evra) koje si odavnos snimio, odeš uveče na žurku, naduvaš se i napiješ, ako ne nestane alkohola... Samo je pitanje dokle? Meni je prvi znak za uzbunu kad počnu da mi se tresu ruke. Pošto sam rođeni kockar, a volim da igram sve vrste kartaroških igara, nije ni malo prijatno kad vam se zatresu ruke. Tako da jebeš sve - zdravlje je najpreče.

I need some deserted mountain village to give myself a brake.. Good, long brake.

Idem na koncert RHCP-a!!!

O čemu se radi? Naime, kod nas se održava veliki muzički festival na Petrovaradinskoj tvrđavi, u Novom Sadu, zvani «Exit» na kojem svake godine možete videti i čuti mnoge sjajne muzičare. Bio je Morisey, pa onda Franz Ferdinand, pa Tiga, Daren Emerson, Morales, Garbage, Iggy Pop, ne mogu da se setim više imena... Svake godine početkom jula tu se skupi mnogo pozitivnog sveta i žurka traje 6 dana, na više stage-ova... Elem, ove godine festival ima i predigru, "Green fest" u Inđiji, nedaleko od Beograda, u takozvanoj «Industrijskoj zoni» gde će, ni manje ni više, svirati Red Hot Chili Peppers! Dugo najavljivan koncert će se sada i realizovati... Kartu sam rezervisao odmah, sad samo čekam da me pozovu i da pljunem keš... Prvih 15000 karata je bilo po 20 evra, a drugi komplet ide po 35 evra, dok će na dan koncerta karta biti 50 evrića. Jedva čekam! Jesam prošao svoju rokersku fazu i mislim da će ovo biti dobra prilika da je na pravi način «sahranim» - skoro sam sto posto siguran da ni na jedan drugi koncert bilo kog drugog benda koji svira sličnu muziku posle ovog koncerta neću ići... Mada, nikad ne reci nikad... Ako bi se «Rage against the machine» okupili ponovo nisam siguran da bih obećanje mogao i da održim.

Druga stvar – po prvi put u svom životu i svojoj seksualnoj istoriji morao sam devojci da kupujem pilule «za dan posle»... 5 evra, POSTINOR 2 se zovu, ako nekog zanima... Bolje i to nego da postanem otac – NO WAY, NEMA ŠANSI! Kakav bre ja otac, još duvam na veliko, skroz sam neozbiljan, nemam ni stan, ni auto, ni posao, nisam ni faks završio... A mislim da ni ona nešto preterano ne žudi da bude majka uskoro – tek je počela sa faksom i u istom je sosu kao i ja. Tek, juče sam se obradovao kad mi je u poruci rekla «sve u redu, ženski problemi...» Ranije sam pizdeo kad riba dobije, a ovo je prvi put da sam radostan zbog toga!

Kako se stvari u životu mogu promeniti, jel da?