POCEPANI DZEP

Ponedeljak je obično mrtav dan, barem sam ja retko van uveče ponedeljkom, pa pošto sam odlučio da iscooliram večeras u stanu, odlučio sam da vidim šta ima na TV-u. U nameri da pronađem neki dobar film ja sam naleteo na «Latinicu» (hvala kablovskoj televiziji! – e da, to sam hteo da pitam – ima li kod vas srpskih kanala na kablovskoj, i, ako ima, koji su to) sa veoma zanimljivom temom – narodnjaci! Haha, tu sam vas čekao. Priča je sledeća – upoznam ja na moru u Crnoj Gori jednu Zagorku i počnemo mi nešto da pričamo i, em što mi je trebalo pola sata da je pohvatam u onom 'kaj' i 'kužiš', em u jednom trenutku ona izjavi: «Kod nas na žurkama nema narodnjaka!»

Meni je to bilo jako zanimljivo, pošto su kod nas žurke (barem je u srednjoj u Mitrovici bilo tako) išle po sledećem principu: prvo neki pop hitovi dok se narod ne skupi, pa kad se skupi puštamo tehno i house dok svi ne polude, posle opet neke hitiće i ex-Yu rok, da bi kasnije prešli na Tomu Zdravkovića, Kemala i slične i završili kud koji – neki ispod stola, neki u uglovima sa curama, neki su čak ljubili i zidove... (Kad se sad malo prisetim, stvarno nije bilo novokomponovanih narodnjaka... čudno). Ona meni kaže nešto po principu – kod nas nije tako, neka zabavna i na kraju završavamo sa Mišom Kovačem, Dragojevićem i slično. Ja sam poverovao, stvarno jesam, ali moram da kažem da mi je moj prijatelj Aljoša rekao da joj ne veruje ni reč. Svaka čast, večeras sam se uverio da je tako. Mi jesmo na tim žurkama slušali narodnjake, doduše na kraju istih, već dosta pijani, ali to nam nije nikakvo opravdanje, ali ono što smo mi slušali tada, ja umem i sada, po neki put, da oslušam – znam recimo sve Tomine velike hitove napamet, i znam stare, baš stare narodnjake, za koje, mogu da se kladim, kad bi pitao pola splava u subotu uveče gledali bi te kao da si marsovac... Nije mi jasno zašto lagati da nema te muzike, kad je očigledno da je ima.

Pa vi ste ljudi gori od nas Srba što se tiče tih «narodnjaka». Moram da kažem da to uopšte nije narodna muzika, već tursko-iransko-sirijska-bljutava MTV varijanta muzike, sa očajnim tekstovima i još gorim pevanjem... Latin reče da se u najboljim zagrebačkim klubovima pušta «narodna» muzika... Ako je istina ovo što je Latin pričao, ja nemam reči osim - ne mogu da verujem! U Beogradu se u najboljim klubovima pušta house, electric i slično, nikako narodnjaci... Za njih su rezervisani splavovi i zna se ko tamo ide... Pomenutu klijentelu možete prepoznati na kilometar, ne želim da opisujem, jer mislim da svi znate kako to izgleda. Elem, ovde svakog trećeg dana možete videti nekog svetskog DJ-a (by the way, Tom Novy 15-og decembra u «Underground»-u, otkinuću se!) ili poslušati neki kvalitetan koncert nekog dobrog rok benda. Npr, prvog su u SKC-u (Studentski kulturni centar) bili svi hip-hoperi grada, bio je svetski dan borbe protiv AIDS-a, pa su ljudi radili besplatan koncert (ili je ulaz bio simboličan, nisam baš siguran).

Ja znam zbog čega se ta, kako god je zvali, muzika sluša u Srbiji – zbog baze u centralnoj Srbiji i na jugu, koja je neobrazovana, strašno neobrazovana, ali istovremeno i veoma nezadovoljna, jer nema posla i jedva sastavlja kraj sa krajem. To je taj isti narod koji glasa za radikale, čija je osnovna predizborna poruka sastavljena u političkom testamentu njihovog predsednika, inače haškog optuženika Voje Šešelja, koji im je zaveštao da «nikad ne pristanu na ulazak u Evropsku uniju»... Toliko o radikalima, ali ajde malo da se pozabavimo narodom. Kako kaže ona pesma 'pučina je stoka jedna grdna' – e baš tako! Šarl de Gol je u jednom trenutku, obraćajući se Francuskom narodu, rekao: «Francuzi – vi ste stoka!», tako da meni, bez ikakvog poređenja sa velikim de Golom, dođe sad da vrisnem: «Srbi – stoko!!» Ta muzika vređa moju inteligenciju, barem ovo malo što imam i ja ne pristajem na mučenje (da se razumemo ja sve vreme mislim na novokomponovanu narodnu muziku – znači Ceca, Ziki, Liki, Miki i ostali, ma kako se zvali) i ne mogu da razumem kako iko pristojnog vaspitanja može na to da pristane. Mada, grešim, mogu da razumem, klinci danas slušaju tu muziku zato što je najlakše ići linijom manjeg otpora – ti si mlad, tebe ne zanima tekst i muzika, vidiš da svi oko tebe to slušaju i da super cice idu na te žurke, pa što ne bi i ti? Razumem ih ja. Isto tako mi sad još više dođe da odem odavde.

Zašto se «narodna» muzika sluša i u Hrvatskoj? Ja odgovor ne znam, mada pretpostavljam da su uzroci isti kao i za Srbiju. Ja imam samo jednu poruku – probudite se, ljudi, nije kasno. Ovde su neke stvari polako, jako polako, počele da idu nabolje i više nemaju svakojaki ljudi prođu, tako da se bojim da sad svoje tržište nalaze van, pa i kod vas. Učite klince, dovodite druge kvalitetne, svetski poznate muzičare, suzbijte komercijalne privatne televizije koje puštaju to đubre, ne znam ni ja šta... Radite nešto! Ja kod kuće nikad ne gledam prokleti 'Pink' i, mada jesam po prirodi demokrata, ali zaabraniću taj šljam svojoj deci, ako ih ikad budem imao. Ta muzika je kao kancer – ima neodoljivu potrebu da se širi i kad ti dođe do mozga gotovo je. Game over. Kaput.

Zamislite stih, o moj dragi Bože, ne mogu da verujem, sramota me i što znam ovako nešto:

«Ako imaš čuku, ako imaš herca,
pokloni mi bundu od nerca.
Ako imaš herca, ako imaš čuku,
dijamantski prsten stavi mi na ruku»...

Kakava umetnost! Briljantno, fascinantno, elegantno...

A pazi sad ovo – to sam čuo pre pet dana, i to zahvaljujući mojem ludom drugaru koji skuplja sve te šund pesme za svoju anti-muzičku biblioteku:

«Svi su narkotici za tebe nula,
jača si od droge i od red bulla...»

Buhahahahahahahaha... Spasavaj se ko može, ovaj naš brod tone sve dublje. Izvinjavam se zbog dužine posta, jebi ga, popizdeo sam, ali stvarno.