POCEPANI DZEP

Pišem iz mog toplog doma broj 1. u Kosovskoj Mitrovici, gde sam u protekla tri dana proslavljao svoju krsnu slavu. Neki su od vas koji me čitaju znali, a neki pretpostavljam i nisu, da svaka pravoslavna porodica koja to želi može uzeti nekog svetitelja da joj bude zaštitnik doma. U mojoj porodici se dan sv. Dimitrija (8. novembar) proslavlja oduvek, čak se i u onim najtmurnijim komunističkim vremenima u mojoj kući uvek proslavljala slava, zahvaljujući mom pokojnom dedi i ugledu koji je stekao u selu.

Slava sama po sebi predstavlja izvanrednu priliku da se mnogi članovi porodice koja je vrlo često rasuta po svetu okupe na jednom mestu i tu popričaju, druže se, a pri tom da i održe tradiciju predaka. Ja nisam neki veliki vernik (mada verujem da postoji neka sila, ma kako ona bila zvana. čije sam prisustvu u nekoliko navrata i osetio), posebno sam protivnik crkve za koju mislim da je prekoračila granice brige za duhovno zdravlja stada i da bi sada htela da se malo pita i u drugim oblastima, na šta sam više nego alergičan, ali mi je krsna slava oduvek (posle Božića) bila i ostaje najomiljeniji praznik, iz čistog razloga što smo svi na okupu, a to je za mene nešto neprocenljivo. Moja je porodica izuzetno brojna, hvala Bogu, i strašno mi je zadovoljstvo kad na jednom mestu mogu videti npr. moju braću iz Novog Pazara, tetku iz Kragujevca ili strica iz Beograda. To nema cenu.

Tek, u protekla tri dana sam se rasturio od posla, ali i od pića. Pošto sam ja jedini sin mog oca, onda sam ja morao da služim goste, a to je pravi pakao od posla. Trči ovome donesi pivo, onome rakiju, ovde tanjir, tamo salvetu... Ali sam i pio kao blesav. Udri po Pelinu, pa onda po neko pivo, pa onda špricer i završi sa rakijom, prvo sa ljutom, pa onda na kraju sa mekom, i to iz čaše od dva deci... Patosirao sam se, uopšte mi nije bilo jasno kako sam sinoć stajao na nogama.

Da, sv. Dimitrije je slava i mog grada (iako Kosovska Mitrovica nije dobila ime po sv. Dimitriju, već po nekom starom Mitru koji je držao stari han na sadašnjem ulazu u grad i oni koji su svraćali tu pronosili su glas o nekoj "mitrovici"), tako da je sve bilo vrlo svečano i na ulucama ovog mog nesrećnog grada...

Toliko od mene. Na kraju, sve što vas i ako vas nešto zanima o sv. Dimitriju možete naći ovde. Unapred upozoravam - tekst je pisan ćirilicom, tako da postoji mogućnost da neko ko ne poznaje ćirilicu ne bude mogao da ga pročita.