POCEPANI DZEP
03.11.2006., petak
Sad mogu i da umrem...
Neverovatno... dođe mi da zaplačem od sreće...
 Iako imam negde između 175-180 cm i lično mislim da ne igram dobro košarku koliko dobro igram fudbal, najviše volim da gledam basket. Kupio sam godišnju kartu (50 evra) i sad ću cele godine da zvrjim u hali... A šta se to dogodilo večeras? Grlo mi je otišlo u kurac - cele večeri sam pevao "Napred Partizan" i slične stvari... Ljudi, pobedili smo Makabi! Ej bre, Makabi! To bi bilo isto kao kad bi Levski iz Sofije pobedio Barselonu... Vicešampion Evrope... Ne verujem, znači nek me neko uštine, nek mi kaže da sanjam... 7500 ljudi u "Pioniru", cela hala navija: "O Partizane ti dobro znaš, koliko tebe ludo volim ja..." ili "Da volim crno-bele ponosno kažem svima, volim to slavno ime i divim se samo njima..." Zagrlio sam čoveka do sebe koga nikad do sad nisam video, cela hala je pevala, navijala... Sad idemo dalje, sledeća utakmica kod kuće nam je protiv Cibone za dve nedelje. Nikad to nisu bile lake utakmice, nadamo se da ćemo i nju dobiti... Posle večerašnje tekme verujem da su čuda moguća |
