POCEPANI DZEP

I tako sam ja, posle višemesečne "torture" zvane "živeti i studirati u Beogradu" (mislim, sve je to u redu, ali fizički više nisam mogao da podnesem) stigao juče u moj rodni grad, Kosovsku Mitrovicu.

Grad isto ko i oduvek, ništa se ne menja, ulice i dalje prljave, ali ko za to još mari, jel da? Jebeš higijenu, još uvek (???) se nije niko zarazio - tako misli moj prosečni sugrađanin, ako je u stanju da misli, naravno. E znate šta, jebo vam pas mater, svima, pa kako vas nije sramota vašeg grada, ja sam ovde danas, sutra, ali prekosutra već idem, a vi ostajete. Uradite nešto. Za početak bi bilo dovoljno da prestanete sa tim stočarskim ponašanjem. Nije teško biti fin.

Elem, nije to ono što sam hteo da kažem, ali me priča uvek odvuče u nekom svom pravcu. Hteo sam da kažem sledeće - moj odmor je upravo počeo i imam nameru da se sredim samo tako! Od sutra i zvanično počinjem sa aktivacijom na fizičkom planu, a što se tiče kulturnog uzdizanja, to ćemo kasnije... Prvo telo!

Drugo, sestra mi u sredu polaže prijemni na Pravnom fakultetu u Beogradu... Gledam je sada i apsolutno se ništa ne razlikuje od svih onih koji su to preživljavali pre nje. Pošto je nervozna, trudim se da što manje budem kući, u čemu sam, za sad, jako uspešan.

I naravno, Svetsko prvenstvo se nastavlja... Reći ću samo jedno - napred Nemačka!

Adios

Danas svečano kačim "kopačke o klin"... Položio sam i Ekologiju, što znači tri ispita u roku (od kojih je jedan filozofija, koji može da se računa kao dupli) i još 2 do uslova za četvrtu godinu... Dosta je bilo! Hoću malo da se odmorim i napunim baterije. Primetio sam da gubim šmek, što se kaže; gubim inteligenviju - često ne mogu da dođem do prave reči, u govoru zamuckujem i bacam fraze na sve strane, a da ne pominjem pisanje - u poslednje vreme ne pamtim kad sam nešto vredno pažnje napisao.

Zato, sad sledi terapija - beg iz urbanističkog haosa zvanog Beograd (samo da uzmem stipendiju i sačekam sestrin prijemni 28.) i posle par nedelja planiranog ludovanja, negde od sredine jula krećem sa režimom sledeće prirode:

1. Biti u krevetu do 02.00h
2. Probuditi se do 10h
3. Svakodnevno trčanje i fudbal (moram da se vratim u formu, mislim da sam skroz izgubio osećaj, ali biće ok, nadam se. Tako je bilo i kad sam lomio ruke, pa posle zakačio žuticu - 8 meseci nisam potrčao, pa sam se vratio u formu.)
4. Pivo - napolje!
5. Brza hrana - takođe!
6. Najvažnije: ponovo pročitati klasike - Dostojevski, Kami, Balzak...
7. Pa onda preći na domaću literaturu - Bora Stanković, Ćosić, Andrić

Cilj je potpuno spreman dočekati septembar!

No, sve je ovo samo plan, videćemo kako će se sve odvijati...

Dos noticias mui importante: (imam dva razloga za slavlje!)

1. PARTIZAN JE ŠAMPION! Večeras smo jednom za sva vremena zapušili usta svim kritičarima i nevernim Tomama. Partizan je dotukao Zvezdu, 89:73. Iako se utakmica igrala pred praznim tribinama (kazna zobg incidenata u prošloj), to nam nije ništa smetalo da ih dotučemo. Više nego ubedljiva pobeda, u kojoj, to moram da naglasim, protivnički tim nije vodio NIJEDNOM u toku cele utakmcie... To valjda dovoljno govori o kvalitetu.... Nadam se da ćemo sledeće godine u Evroligi uraditi nešto značajnije i da ćemo se, kao i uvek, boriti "do koske" pa šta bude... Bravo momci!

2. Majstor ostaje majstor (govorim o sebi, naravno) - check this out:
Engleska - Trinidad 0-2 gola
Švedska-Paragvaj 0-2 gola
Ekvador - Kostarika 3+ golova
Majami - Dalas 1
Argentina - SCG 1
Holandija - Obala Slonovače (Bjelokosti) 1 i
Češka - Gana 0-2 gola
na uloženih 100 dinara (10 kuna) dobio sam 6000 dinara (600 kuna, valjda). E pa živeli!!!

Ovde se sve lepo vidi...

Kažu ljudi da slika govori više od hiljadu reči. Šta tek reći o snimku? Samo još da nađem način da uploadujem snimak...

Jutro je pametnije od večeri, pa tako i ja razmišljam da je sav ovaj događaj bio jedno neverovatno žrtvovanje navijača od strane ljudi kojima su njihovi sebični interesi najvažniji.

Pitanje je kako je ovaj snimak tako brzo došao na TV i kako su sve TV stanice urekordno kratkom roku objavile različite dezinformacije o tome da je čak jedan navijač ubijen u sukobima posle meča? Sve mi ovo miriše na maslo BIA (Bezbedonosno-infprmativne agencije, tj. srpske tajne policije) iz samo njima znanih razloga... Navijači su tu žrtvovani, a dobro bi bilo da se i oni između sebe pogledaju i konačno pronađu onoga ko je tu "ubačeni element"... Za tuču je potrebno dvoje, zar ne? Da li mislite da je nemoguće da je BIA ubacila nekog među navijače da izazove sukob? Ja živim u Srbiji i znam da je tako nešto i više nego realno... Nažalost.

Sve ovo naravno ne amnestira policiju od onoga što su uradili. Ja sam rekao i iza toga stojim - ovo je početak moje borbe protiv njih. Borio sam se i na Kosovu protiv Danaca (kakva je to vojska, majko mila, ne gledaju gde udaraju!) koji su se isto tako ponašali, boriću se ovde i protiv vas!

Jebem vam mater, žandarsku jebem vam mater, jeeeeebem vam mateeeeer...

Neka znaju svi šta radite vi, na decu pucate, pičke žandarskeeee....

Kakav haos! Pre sat vremena sam se vratio iz dvorane "Pionir" sa druge tekme Partizan-Zvezda... Evo izveštaja ukratko: utakmica odlična, tvrda, uzbudljiva, navijanje fenomenalno...

I onda... katastrofa...

Pri rezultatu 63:57 žandarmerija (posebne snage srpske policije, jako dobro opremljene), koja je obezbeđivala malu grupu navijača Zvezde, bez ikakvog razloga kreće da batina te iste navijače. Pravi stampedo pandura na nenaoružanu decu... Slika 1



Što je najgore, kreću odozgo prema dole, što znači da ovi nemaju kud, već su naslonjeni, prignječeni na ogradu. Onda čelična ograda puca (čelik je puko, ej bre!) i ljuti počinju da padaju odozgo... U talasu ljudi padaju... Makar tri metra je visina sa koje su ljudi pali na pod... Strašno!!! Slika 2:



Po prvi put u istoriji navijanja, navijači Partizana i navijači Zvezde su se ujedinili - protiv pandura! Iz protesta zbog represije nad protivničkim navijačima, napustili smo halu, a napolju je tek bio haos... Masovna tuča sa pandurima - lete flaše, kamenje, šta sve ne... Jedva sam se izvukao.

A evo i njih:



Jebo vam pas mater, jebo vam pas mater.... Ovo je početak borbe protiv njih... To be continued

je sutra u 10h.

Spremio sam ga koliko je to bilo moguće uz sve ove sprotske događaje - Roland Garros, pa SP u Fudbalu, pa NBA finale... Nažalost, morao sam da zapostavim izlaske, a i sebe, pa sad izgledam kao Ernest Hemingvej u punom sjaju - čitaj neobrijan i s podočnjacima do poda. Elem, nadam se da će sve isplatiti.

SiCG nije uspela da dobije prvu tekmu na SP, bolja je bila Holandija. Momcima čestitke, borili su se koliko su mogli, ali opet se vidi da je to reprezentacija koja ima svoje limite i koja nije mogla više, ali niko im to neće zameriti, jer su svi dobronamerni mogli da vide da su stvarno ostavili "srce na terenu".Samo tako, biće bolje! Sad, uvek ima cepidlaka koji nisu naučili da sportski priznaju poraz i da izgube, ali to je već druga stvar.

Sutra najverovatnije neću moći da gledam Hrvatska-Brazil, zbog toga što se u isto vreme igra finale playoff-a naše košarke, Partizan-Zvezda, pa ću biti u hali. Ako položim, do tad ću već biti dobrano alkoholisan! Sve najbolje komšijama, ali Brazil je Brazil!

Poželite mi sreću!

Položio sam ispit...

Položio sam ispit!!!!

Ej bre, položio sam filozofiju!!! Juhuhuhuhuhuhuhuhu

Ovaj dan je bio uspešan za Đokoviće - Novak je ušao u četvrtfinale Roland Garrosa, gde ga čeka one and only, the great Rafa Nadal!

Ako njega pobediš, rođače, skočiću kroz prozor!

U Beogradu već ko zna koji dan po redu pada kiša. Uhvatim sebe da gledam u kalendar i pitam se jesam li pogrešio stranicu, treba li da piše "novembar", umesto "jun", međutim nasmejana reprezentacija SCG mi kaže da se nisam prevario - jun je!

E jebeš ovakav jun!

Sutra mi je ispit. U 11 sati (mada na netu piše u 9) slušaonica 6. Pomozi Bože!

Večeras sam, u pokušaju da se opustim pred sutrašnji ispit, odgledao film koji se zove "Plitki Hal". Reč je o tome kako dečko stalno juri samo za curama koje dobro izgledaju, a onda doživi susret sa nekim likom i ovaj ga promeni tako da počne da primećuje samo "iner beauty", ako sam dobro napisao, tj. unutrašnju lepotu. Tek, ispostavlja se da se zaljubljuje u devojku koja ima otprilike 120 kila, ali je stvarno dobra, fina i duhovita... Film je još komplikovaniji, ali me mrzi da dalje objašnjavam - poenta je LEPOTA NAM JE NAMETNUTA!

Gledajući svakog dana TV, čitajući Cosmo i ne znam šta još, devojke koje se ne uklapaju u proporcije savršene devojke se osećaju ugroženo i nesrećno i pokušavaju da budu poput tih modela. A kad u tome neuspeju tu tek dolazi do loma. Ja na sve to kažem sledeće:

MUŠKARCI SU NAJGLUPLJI STVOROVI NA KUGLI ZEMALJSKOJ! DOVOLJNO JE DA NAM NEKA SISATA PROĐE ISPRED NOSA I ODMAH POLUDIMO. TO ŠTO NE ZNA DA SLOŽI DVE PROSTOPROŠIRENE REČENICE NIJE VAŽNO, JEL DA. U TU KATEGORIJU KLENOVA UBRAJAM I SEBE - U OVOM TRENUTKU NIKAD NE BIH IZABRAO DA IZAĐEM SA DEVOJKOM KOJA IMA RECIMO 90 KILA ILI IMA NEKI DRUGI "NEDOSTATAK", ALI ĆU SE TRUDITI DA NEKE STVARI PROMENIM!

Jako je teško videti lepotu u nekome ko zaista nije privlačan oku, jako je teško. I nisam ja kriv što mi se svaki dan servira taj ideal lepote i što se sve devojke trude da liče jedna na drugu. Gde god da okrenem glavu vidim agresivnu šminku, torbicu i one "Seks i grad" čizmice. Pun mi je qrac tog "Seksa i grada", sve ga kao gledaju, i sve su oduševljene time, a nema niti jedne devojke da se ponaša u skladu sa serijom. (Uzgred, serija mi se nikad nije sviđala, mada ne mogu da poreknem da u sebi ima nešto što te tera da je gledaš. Na sreću, ja sam taj poriv uspešno savladao - gledao sam samo neke epizode, uzgred, kad ih pohvatam na TV-u).

C'mon, gde je ta Samanta kod vas koja se kreše sa svima? Gde? Rađe biste sve da budete malograđanke i da gledate seriju i kao "sve je to super, baš su sjajne", a u kafiću cele noći da cupkate i čekate da vam priđe onaj slatkiš što stoji za šankom.

It ain't gonna happen! Ne možeš da se jebeš, a da ti ne uđe, što bi rekao moj prijatelj Mare. Ja ću ti prići, nema problema, ali kad osetim da se sve vreme samo ja trudim i da sam ja taj koji mora da ti čupa reči iz usta i teškom mukom izmami osmeh, ja bežim, devojko.

I posle nema čuđenja što je homoseksualna populacija stalno u porastu.

Ali, šta ja to pričam, odoh da spavam, trebaće mi san pred ispit!

Već drugi dan u Beogradu pada grozna kiša i, što reče moj drug, to mora da je kosmički znak da sednemo i da nešto učimo. S obzirom da sa parama stojim isto kao što Brus Vilis stoji sa kosom, to što nisam izašao u provod već evo 5 dana (ne računajući utakmicu) i ne pada mi tako teško...

Nego, nisam to hteo da pričam. Ono što sam hteo da kažem je sledeće: zove mene jedna curica u ponedeljak i pita jel hoću s njom u bioskop? Rekoh naravno, još ako ti častiš, super. Kaže nema problema, sređeno, programiraj to za sredu. Kažem važi! E sad, u utorak se mi nešto malo dopisujemo i ona kaže jel ok za sutra, ja kažem ok je. Ona kaže javiću ti se da potvrdim.

I sad preokret - ja već isplanirao dan - otišao po potpis na faks, učio, hteo da se vratim kući, sredim i onda odmah u bioskop. I tako ja sve isplaniram, a ona mi u 6 sati javlja da ne može.

What the fuck?? Pa ti si mene zvala, jebem mu mater, javi mi ranije da znam da organizujem nešto drugo, ne javljam mi uveče!

I tako ja tu poludim i oteram sve u tri lepe materine.... I kako onda da razumeš žene?

POŠTUJ MOJE VREME! JA POŠTUJEM TVOJE

JEL IMA TU NEŠTO TEŠKO ZA SHVATANJE?

Nego, počela mi je tekma... Napred Detroit!

Celog dana pada kiša i hladno je... a 2. jun je. Što reče jedan moj drug - da nemam antifriz u kolima, zaledila bi mi!

Celog božjeg dana sam u kući i paralelno radim dve delatnosti - učim i posvećujem se sportu (naravno, gledam TV). Tek, danas sam završio svo prikupljanje materijala i sad dva/tri dana trebam da obnavljam filozofiju da bih u ponedeljak zablistao ispred profesora... Apsolutno me ne zanima ocena, želim samo da položim...

Što se sporta tiče, gledao sam Roland Garros i tu je moj "rođak", prezimenjak Nole Đoković, pobedio 9. nosioca Gonzalesa i naravno da sam bio ponosan (naši očevi se čak i znaju, zajedno su išli u školu, ali se onda ovaj odselio sa Kosova i došao u Beograd - nismo rođaci, tek da se zna).



Drugi sportski događaj - u basketu smo isprašili Budućnost iz Podgorice (mislim na Partizan, naravno) i vodiomo sa 2:0 u polufinalnoj seriji play-offa. Zbog kiše nisam otišao na utakmicu, a hteo sam... Nema veze, bio sam na prvoj i ludo se proveo. Razbićemo ih sve... Upoznajte Boga... ime mu je Milojević Dejan... kralj, legenda košarke... gde god da odeš Grobari će uvek biti uz tebe!



I na kraju fudbal.... tuga... Ispali smo od Ukrajinaca na penale u polufinalu EP za mlade u Portugalu. Više sreće drugi put, momci su se borili, nisu mogli više i nikom ništa... Nismo ponovili uspeh od pre dve godine kada smo bili vicešampioni Evrope, ali ni ovo nije loše, biti među 4!


Pozdrav, odoh da još nešto kao pročitam pre spavanja!