POCEPANI DZEP

Celog dana pada kiša i hladno je... a 2. jun je. Što reče jedan moj drug - da nemam antifriz u kolima, zaledila bi mi!

Celog božjeg dana sam u kući i paralelno radim dve delatnosti - učim i posvećujem se sportu (naravno, gledam TV). Tek, danas sam završio svo prikupljanje materijala i sad dva/tri dana trebam da obnavljam filozofiju da bih u ponedeljak zablistao ispred profesora... Apsolutno me ne zanima ocena, želim samo da položim...

Što se sporta tiče, gledao sam Roland Garros i tu je moj "rođak", prezimenjak Nole Đoković, pobedio 9. nosioca Gonzalesa i naravno da sam bio ponosan (naši očevi se čak i znaju, zajedno su išli u školu, ali se onda ovaj odselio sa Kosova i došao u Beograd - nismo rođaci, tek da se zna).



Drugi sportski događaj - u basketu smo isprašili Budućnost iz Podgorice (mislim na Partizan, naravno) i vodiomo sa 2:0 u polufinalnoj seriji play-offa. Zbog kiše nisam otišao na utakmicu, a hteo sam... Nema veze, bio sam na prvoj i ludo se proveo. Razbićemo ih sve... Upoznajte Boga... ime mu je Milojević Dejan... kralj, legenda košarke... gde god da odeš Grobari će uvek biti uz tebe!



I na kraju fudbal.... tuga... Ispali smo od Ukrajinaca na penale u polufinalu EP za mlade u Portugalu. Više sreće drugi put, momci su se borili, nisu mogli više i nikom ništa... Nismo ponovili uspeh od pre dve godine kada smo bili vicešampioni Evrope, ali ni ovo nije loše, biti među 4!


Pozdrav, odoh da još nešto kao pročitam pre spavanja!