Marketing
Promena percepcije
U Beogradu već ko zna koji dan po redu pada kiša. Uhvatim sebe da gledam u kalendar i pitam se jesam li pogrešio stranicu, treba li da piše "novembar", umesto "jun", međutim nasmejana reprezentacija SCG mi kaže da se nisam prevario - jun je!
E jebeš ovakav jun!
Sutra mi je ispit. U 11 sati (mada na netu piše u 9) slušaonica 6. Pomozi Bože!
Večeras sam, u pokušaju da se opustim pred sutrašnji ispit, odgledao film koji se zove "Plitki Hal". Reč je o tome kako dečko stalno juri samo za curama koje dobro izgledaju, a onda doživi susret sa nekim likom i ovaj ga promeni tako da počne da primećuje samo "iner beauty", ako sam dobro napisao, tj. unutrašnju lepotu. Tek, ispostavlja se da se zaljubljuje u devojku koja ima otprilike 120 kila, ali je stvarno dobra, fina i duhovita... Film je još komplikovaniji, ali me mrzi da dalje objašnjavam - poenta je LEPOTA NAM JE NAMETNUTA!
Gledajući svakog dana TV, čitajući Cosmo i ne znam šta još, devojke koje se ne uklapaju u proporcije savršene devojke se osećaju ugroženo i nesrećno i pokušavaju da budu poput tih modela. A kad u tome neuspeju tu tek dolazi do loma. Ja na sve to kažem sledeće:
MUŠKARCI SU NAJGLUPLJI STVOROVI NA KUGLI ZEMALJSKOJ! DOVOLJNO JE DA NAM NEKA SISATA PROĐE ISPRED NOSA I ODMAH POLUDIMO. TO ŠTO NE ZNA DA SLOŽI DVE PROSTOPROŠIRENE REČENICE NIJE VAŽNO, JEL DA. U TU KATEGORIJU KLENOVA UBRAJAM I SEBE - U OVOM TRENUTKU NIKAD NE BIH IZABRAO DA IZAĐEM SA DEVOJKOM KOJA IMA RECIMO 90 KILA ILI IMA NEKI DRUGI "NEDOSTATAK", ALI ĆU SE TRUDITI DA NEKE STVARI PROMENIM!
Jako je teško videti lepotu u nekome ko zaista nije privlačan oku, jako je teško. I nisam ja kriv što mi se svaki dan servira taj ideal lepote i što se sve devojke trude da liče jedna na drugu. Gde god da okrenem glavu vidim agresivnu šminku, torbicu i one "Seks i grad" čizmice. Pun mi je qrac tog "Seksa i grada", sve ga kao gledaju, i sve su oduševljene time, a nema niti jedne devojke da se ponaša u skladu sa serijom. (Uzgred, serija mi se nikad nije sviđala, mada ne mogu da poreknem da u sebi ima nešto što te tera da je gledaš. Na sreću, ja sam taj poriv uspešno savladao - gledao sam samo neke epizode, uzgred, kad ih pohvatam na TV-u).
C'mon, gde je ta Samanta kod vas koja se kreše sa svima? Gde? Rađe biste sve da budete malograđanke i da gledate seriju i kao "sve je to super, baš su sjajne", a u kafiću cele noći da cupkate i čekate da vam priđe onaj slatkiš što stoji za šankom.
It ain't gonna happen! Ne možeš da se jebeš, a da ti ne uđe, što bi rekao moj prijatelj Mare. Ja ću ti prići, nema problema, ali kad osetim da se sve vreme samo ja trudim i da sam ja taj koji mora da ti čupa reči iz usta i teškom mukom izmami osmeh, ja bežim, devojko.
I posle nema čuđenja što je homoseksualna populacija stalno u porastu.
Ali, šta ja to pričam, odoh da spavam, trebaće mi san pred ispit!
Post je objavljen 04.06.2006. u 23:59 sati.