Cvrčanje na Velu Gospu...

četvrtak, 15.08.2024.

...godine gospodnje 2024.

Da se multipliciram, ne mogu. Bilo bi korisno to ovih dana, prvenstveno financijski. Pa obiteljski. Bilo bi lijepo da mogu biti par sati dnevno mama, par sati tata, par plus par sati provajder i par sati imati za sebe. Želje, potrebe, snovi... na pauzi su i čekaju
neka bolja vremena. Koja će doći... nadajmo se.

Vrućine više nitko ne komentira. M. je jučer rekao da ne zna čija je smjena, ali da je onaj koji loži gore (na nebu) dobro nakurio peć. Odvratila sam da je Onaj sigurno dao otkaz i da je peć preuzeo Onaj Drugi.

Trgovine ne rade a ja se nisam sjetila da je danas blagdan i praznik, crveni... tako ga obojaju u kalendaru... pa nisam jučer kupila ništa za današnji ručak.
Neki dan sam odustala od kupovine jer su redovi na blagajnama bili nepregledni.
Ljudi napune puna kolica čipsa, piva, slatkiša i pahuljica, i strpljivo čekaju da im te pizdarije (v. Kolokvijalni rječnik nestandardnog hrvatskog jezika i kulture) budu naplaćene u škudama.
Ja za to nemam vremena, a ni religija mi ne dopušta takvu obijest.

Ručak... a bit će nekakav as iz rukava, neka bezmesna musaka, nešto što se spremi praktički niodčega.

Cvrčci su ušutjeli. Znači da je vrućina nepodnošljiva i da je vrijeme da Ona Druga, Treća nakuri pećnicu i nahrani anđele.