Nježnost prepušta mjesto mržnji

Ivan je pogledao Klaru. Ležala je na podu ispred njega i povraćala. Miris rigotine se miješao sa smradom neopranog suđa. Pogledom je pratio ostatke hrane na podu. Masne crne crte su se prostirale po pukotinama između pločica i prijatelje da će se proširiti. Dugo je povraćala. Nije ju želio gledati. Svako toliko bi prestala. Obrisala rukom usta i opsovala. Okrenula bi pogled bijesno prema njemu. Pogledao bi ju. Boljelo ga je gledati u njezine predivne crte lica iskrivljene u mržnji. Krivila ga je što je povraćala. Krivila ga je za prvu čašu vina koju je popila. Krivila ga je za veliku masnicu na licu.
Bio je kriv za to. Priznaje. Nije ga sram. Zaslužila je to. Spavala je s dvojicom njegovih prijatelja. Rekla mu je to nakon jedne čašice previše. Mislila je da je to OK što mu je priznala. Da će ih to više povezati, ojačati njihovu vezu. Pročitala je to negdje. Bila je u krivu.
Čekao je da prestane povraćati.
«Je si li gotova?», upitao ju je.
Klimnula mu je glavom. Pokušala je ustati, ali nije baš mogla. Pomogao joj je.
«Dođi, idemo te očistiti.», uhvatio ju je ispod ruke i nježno odveo u kupaonu.
Još uvijek ju je volio.
Kupaona je bila hladna. Pomogao joj je skinuti odjeću. Stavio pod tuš i pustio vodu teći. Vratio se do kuhinje. Putem je pokupio krpu i napunio kantu s vodom. Stao je čistiti. Razmišljao je onome što se desilo. Nije ju prestao voljeti. Nije mogao. Ali, nije mogao nastaviti tako. Kako će pogledati prijatelje u oći kada je znao da su mu iza leđa jebali curu.
Uzdahnuo je. Nije znao što da učini.
Jednim je uhom osluškivao zvukove u kupaoni. Voda je prestala teći. Završio je s čišćenjem kuhinje. Maknuo je rigotinu s pločica. I to je bio nekakav napredak. Spremio je stvari i vratio se u kupaonu.
Dočekala ga je gola. Njezina je gola stražnjica bila okrenuta prema njemu. Imala je predivan stas. Smeđa joj je kosa slobodno padala preko ramena, blago kovrčava. Put joj je bila mekan i mliječno bijela. Uzbudio se.
«Da li si u redu?», upitao ju je.
Nije mu ništa rekla. Sagnula se i pljunula vodu u umivaonik. Prala je zube. Spustila je četkicu na rub umivaonika i isprala usta. Umila se. Ivan je stajao na ulazu u kupaonu i gledao. Okrenula se prema njemu. Masnica je sjala na njezinom licu. Gledala ga je.
«Klara ja…», započeo je govoriti. Prekinula ga je.
«Trudna sam.», rekla je. Prestao je govoriti. Blijedo ju je pogledao. Nije znao što reći.
«jeli moje?», upitao ju je.
Odmahnula je glavom. «Ne znam. Možda. «, zastala je. «Nisam siguran.»
Osjetio je kako propada u zemlju. Pred glavom mu se zaprtilo. Ostao je bez riječi. Što da kaže, što da učini. Nije mogao vjerovati. Bila je još uvijek pijana. Malo se klatila dok je stajala naslonjena na umivaoniku. Zjenice su joj bile raširene. Sigurno je bilo to.
Telefon je počeo zvoniti negdje u stanu. Nakon nekoliko trenutaka je shvatio da je to bio njezin.
Makla se sa umivaonika i doteturala do njega. «Mogu li proći?», upitala ga je.
Klimnuo je glavom i maknuo se sa ulaza. Zakoračila je u sobu. Kao budala krenuo je za njom.
Telefon je ležao na stoliću u dnevnom boravku, zaboravljen među gomilom smeća koje se tu nakupilo tijekom vremena. Javila se.
«Jakove, bok!», rekla je.
Srce mu se steglo. Bio je to njegov prijatelj. Jedan od dvojice koji su ju jebali. Pogledala ga je. U očima joj je ugledao mržnju, Bila je tako jebeno hladna. Znala je da ga to smeta. Da ga to boli. Nije ju bilo briga.
«Aha, aha. «, rekla mu je . «Da, možemo se naći. Kada?»
Još nekoliko dugih i bolnih trenutaka.
«Dobro, vidimo se. «, rekla je i prekinula vezu.