KUD SE NAŠA SRIĆA SADA SKITA
U JEDNOJ UVALI MALOJ,
RODIO SE DIDA MOJ.
IZ KAMENA NA KAMEN,
RAZBIJAJUĆ PRSTE,
MOJ OTAC JE S DIDOM,
NA RIBE IŠA BOS.
PUNA KUĆA DICE,
I VESELE PISME,
KAD BI OTAC I MATI STAVILI
RIBU I ZELJE NA STOL.
ISPRED VATRE,
RUMENA LICA I NAPOLA SITA,
NISU NI ZNALI,
DA JE ZAJEDNIŠTVO TOLIKA SRIĆA.
KUD SE NAŠA SRIĆA SADA SKITA,
KUĆA PRAZNA, OGNJIŠTE STARO,
TUGA U SRCU ZA OCEM I MAJKOM,
A NAŠ ŽIVOT,UTRKA ZA BOLJE SUTRA.
NEMA PISME,NEMA NAS SKUPA,
A NAŠA DICA,
PRED RAČUNALOM,
OD JUTRA DO SUTRA.