|
Dan nakon sta san uselia u stan u Brooklynu oden ja s novin cimerima trazit posal po gradu. Mislin se di bi bilo najbolje krenit - u kvartu po kaficiman i restoraniman? na burzi rada? internetu? "Jok, brte", reko cimeriman, "ajmo se mi prvo u crkvu Bogu priporucit." I bi tako. I vidjesmo mi da to je dobro.
Nabasasmo na hrvatsku crkvu na krizanju 10. i 41. i odlusasmo misu zajedno s masu Hrvata (od kojih neki za lemozinu ubacivahu cekove - pritira san s ovin aoristima, al tema je pobozna i krscanska pa je onda i gramatika biblijska) i pokojin zalutalin crncen od kojih se jedan ocito skida s cracka, dopa iltakonecega, pa je utjehu dosa trazit u Hrvata, naravski.
Poslin mise upadnen ja fra Nikoli, reko:
"Daj fra Nikola pomagaj, nadji nan stogo za radit ako Boga znades!"
- "A jos vas ima? Kliko li vas je to doslo majke ti? Stanite tu, nace se valjda stogo."
I onda nan je fra Nikola, dobricina kakav je, nasa posal. Mene upozna s gosp. Puhalovicen, strasno finin covikon iz Kozina kod Zadra koji tu u New Yorku ima gradjevinsku firmu. Posli samo dvi-tri rici govori on meni: "Sutra u 8 dodji na posal na krizanje Broadwayja i 39." - "Vrhunski", reko, "ocu." Oden ja od njega malo se druzit s nasin ljudiman koji su tamo ostali nakon mise i ,vid vraga, naletin na moje Slivanjce. Upoznajen se sa zenon, govorin da san iz Makarske, a ona meni da je ona malo iza brda, iz Slivna. "Pa i ja san otamo!", reko. - "Oh my Goooood!" Zove ona muza da se upoznamo i nakon par minuta razgovora o ljudiman koje znamo iz zavicaja udri po Srbiman, po Mesicu, po svin neprijateljiman hrvatskog naroda. Ah, ti ugodni razgovori s ljudima iz dijaspore... Govore oni meni kako bi za vrime rata napravili lanac od pedeset ljudi i pribacivali pomoc u kontejner koji bi onda isa za Hrvatsku. Eeee, da su Srbi u to vrime znali za to mozda bi se rat vodia i na Manhattanu....
Nakon nadjenog posla i skrusene molitve uputili se bacit djir po gradu, priko Times Squarea do Central Parka di nas je docekalo par iljada zidova (ne zidova ko pregrada nego zidova ko Juden stono bi reko Svabo, il Joo stono bi reko Eric T. Cartman). Prosuli bome pijesak po parku, stavili natpis Tel Aviv Beach i izlezavaju se na lezaljkama. A nigdi mora...A tih zidova ima stvarno svih vrsta (iako velika vecina ima simpaticne noseve, jel) - od onih ortodoksnih, cilih u crnom, sa sesirima i cicavin bafama do onih kul modernih koji jarmulke na glavi zalipljene selotepon nose nakrivljene na stranu ko reperi bejzbol kape.
Ka smo poslin izasli iz Central Parka i nastavili djiravat 5. avenijon, isprid Plaza Hotela smo naletili na breakdancere koji su tu plesali za lovu. Medju njima je bilo i par mulaca od 7-8 godina koji su jos bili najbolesniji. Nakon njihove tocke u krug je ispri ljudi upa neki starac od 70 godina (bilac!), napravia stoj na rukama i krenia i on breakat.
Svakakvih cudesa u ovon New Yorku...
|
