Joanna has left Stepford https://blog.dnevnik.hr/drugopoluvrijeme

nedjelja, 23.02.2014.

Kapacitet osobnih ljudi

Mrzim How I met your mother. Mrzim, prokleta serija je došla do 9.sezone, a još nije upozno mater. Scenaristi su u međuvremenu shvatili da narod želi vidit više mater jer ne može podnijeti toliko neizvjesnosti, jel ova' jel ova? Mora da je ova!! pa prešetavaju mater iz epizode u epizodu i uporno najavljuju kako se samo što nisu upoznali. I jasno da priča toliko o njoj, majke ti i ja bi pričala o njoj da mi je trebalo 9 sezona da ju nađem.

Mrzim How i met your mother, ali ju nastavljam gledati, jer jbg, oću vidit hoće se uzet na kraju.

U dok sam čistila disk sam jasno morala preletit i neke od prethodnih sezona i nabasala na epizodu u kojj Barney pokušava Marshalu izliječiti srce pokazivanjem prekobrojnih sisa. Poanta terapije je da zaboravi sise svoje tad bivše da bi ju prebolio.

Paralelno s tim slažem papire i iskopavam tekicu iz srednje škole koja je služila za dopisivanje pod nastavom jer nismo imali smartfone i vajber na njima. Seljaci. U tekici ljudi s kojima se nisam čula...pa godinama. Tad vrlo važni i prisutni. Osjećam se pomalo krivo zbog ovog dijela godinama. Nisam jasno, barem ne sama, ali flashback je jedna gadna i opasna stvar.

Ne samo da se s nekim nisam godinama čula nego nemam ni najblažu ideju šta je s njima.

Što je zapravo sasvim logično.

Ljudi druge ljude ne doživljavaju osobno. Osobno je samo dok su tvoji, a tvoji mogu biti samo određeni ljudi u određenim trenucima jer osobno zamara i troši. Nemoguće je biti osobno vezan neprebrojivo mnogo ljudi pa zato to i nismo. Broj osobnih ljudi jasno varira od osobe do osobe.

Neki su potrošeni već nakon cjelodnevnog angažmana koji zahtjeva briga o sebi, neki si nakrkaju sudbine cijele županije na vrat.
Ima jasno ljudi koji emotivnu vezu i uhaluciniraju. Pa su odma jako privatno dobri s glumcem koji živi u zgradi jer se pristojno pozdrave u liftu, a jasno ima i onih koji ju ne registriraju ni kad se druga osoba osobno pred njima raspadne jer imaju pametnijeg posla. Rješavati sirijsku krizu i tako to, razumljivo skroz.

Većina odnosa u životu ima svoj rok trajanja jer su ljudi...pa osim samozaokupljeni i prilično lijeni pa je velika tlaka nazvati nekog s kim više ne dijelite isti grad, posao, itd. I to je zapravo oke. Razvrstavanje prioriteta jer očito je neki broj ljudi nekom previše. I što kad shvatiš da se s nekim nisi čuo 5-10godina, a bili ste jako dobri i imali hrpu tog zajedničkog?

Ej bok, sjećaš se mene? Šta ima kod tebe? Šta ima...koje glupo pitanje. Što ti sad treba reći? Pa evo u međuvremenu sam sahranio pola uže obitelji/ ne radim/u drugom sam braku, ali se ne osjećam ispunjeno/živim na Islandu/otiđoh u samostan/imam savršenu obitelj/radim posao iz snova...

Kad itko kaže išta od tog?

Svi kažemo nešto kao: pa ja evo ok, a ti?Šta ima kod tebe. S nekm, rijetkim ljudima nastavljate pričati kao da je razgovor maloprije završio, ali s većinom ne bi pomogle sve kartice za razgovor koje možete nabaviti.
I to je obrnuto proporcinalno s intenzivitetom odnosa. Ako ste bili jako dobri šanse su da ćete ostati na par krugova što ima i obećanju o druženju u budućnosti.
Što ste manje tog imali prije to će vam razgovori biti lakši i zanimljiviji. Neke ljude možda nanovo i otkrijete. Pamtite ih u magli i površno jer su bili fejk i nebitni, a sad se čine skroz interesantni i nije vam jasno zašto se niste družili.

Jasno nekim ljudima se to ne događa, sve su shvatili prvi put i ne postoje šanse da uzmu u obzir da su i drugi ljudi s godinama drugačiji. Ne uvijek nužno bolje, jasno. Što često ima veze s onim kapacitetom osobnog doživljavanja. Najčešće su sami zauzeli cijeli svoj kapacitet. Uostalom smatram da tu prokletu seriju više treba ukinuti. Zahtjevam da upozna mater!

Opis bloga

polupokušaji nečega


Emajl:

electromagnetica184@gmail.com





đuls blog

Fabricka greska

Kise padaju, evo vec stoti dan
smisljam oblake kako da oteram
prizivam vraceve drevnih plemena
da zajedno sa njima otpevam
molitvu za sunce, makar neonsko
samo se bojim da ne pokleknem
i promuknem, na ivici sam snage

Ref.
Hvala na visku inspiracije
u mom gradu je glupo voziti skejt
ja sam fabricka greska generacije
dovoljno pametan, steta, previse slep
moji su drugovi biseri rasuti zauvek

Sanjam talase obalskih mirisa
i parce neba gde
gde je mesec uvek pun
mesto na kome vise necu biti usamljen
nikad niko nece moci da mi oduzme

Stvarno se bojim da se neko ne usudi
i pokusa da me probudi
da dirne prljavom rukom
u jedino sto je ostalo
pucacu u grudi