srijeda, 27.07.2005.
Krhko
Kako je sve to jako krhko. Dao sam svoju iskrenost. Dao sam svoje povjerenje.
I to nije sve, stvarno sam i dobio sve to natrag. I više nego što sam tražio.
Nisam to zlorabio, ali sam skrenio s puta točno toliko da se malo sumnje ubaci u sve do sada.
Prijateljstvo koje sam držao u rukama, bilo je dragocijeno, vrijedno ali i krhko. Na trenutak mi je ruka zadrhtala i skoro slomila to vrijedno što sam imao u ruci.
Zadrhtala zbog straha od gubitka onoga što sam imao.
Nadam se da se najdragocijeniji predmet koji imam nije slomio i otišao u nepovrat.
27.07.2005. u 00:19 •
2 Komentara •
Print •
#
srijeda, 13.07.2005.
planovi?
Htio sam napisati nešto o planovima i uspjesima, ali nisam znao što. Tugomir me malo potaknuo da ipak napišem nešto (nije pjesmica, ali neka vrsta (mutirane:-) haiku pjesmice, koja će nadam se biti dovoljna:-).
Nalazim se u vremenu odluka.
Što sam napravio - napravio sam.
Puno toga propustiti - uspio sam.
Ne mogu reći da se nisam trudio,
ne mogu reći da nisam želio,
Ali planovi (moji) ispunili se nisu.
Ljut sam bio, jer mislio sam da su to moji planovi,
koje nitko ne smije dirati.
Koji su savršeni i krojeni samo za mene.
Sve dok mi prijateljica nije rekla:
"Tvoji planovi su i Njegovi planovi.
Njegovi planovi su i tvoji planovi"
Smiren od tog trena postadoh ja,
jer znam - iako ne vidim cilj i svrhu,
ja znam da je on iznad mene i da vidi SVE.
On me voli i ljubi,
i neće dopustiti da krivim putem idem.
Sigurnom rukom On me drži.
Šapatom svojim smisao mi govori.
Zato sada šutim i divim se planovima
NJEGOVIM I MOJIM.
13.07.2005. u 00:43 •
4 Komentara •
Print •
#
subota, 09.07.2005.
Razgovor
Malo smo popričali. Zapravo ja sam pričao, a On je slušao. I kad sam završio, u strahu sam podigao glavu (očekivajući prijekor - blesavi ja:-), ali normalno opet me iznenadio. Vidio sam samo nasmiješeno lice i raširene ruke. Pa kao da to do sada nisam mogao shvatiti i naučiti. Do sada mi je samo to davao, zar sam očekivao nešto drugo?!
Evo sretan sam jer me zagrlio i samo je šutio.
Hvala. Hvala.
P.S. Hvala mu jer mi je slao svoje anđele u obliku prijatelja, poznanika koji su mi davali podršku. Svakodnevne poruke, pozivi i blagoslovi jednostavno nisu mogli ostati bez ploda.
Hvala vam svima.
09.07.2005. u 23:47 •
5 Komentara •
Print •
#
petak, 08.07.2005.
odluka
Kako donijeti važnu odluku?
Preda mnom se nalazi životna odluka. I stao sam. Učinio sam sve (bolje rečeno nisam učinio) da bi došlo do tog trenutka, a sada sam ipak bez snage da odlučim. Nemam snage da se odlučim, da napravim taj odlučni rez, i prihvatim odgovornost za svoj život. Možda se tako osjećam jer nemam Njega kraj sebe. Odgurnuo sam ga i rekao mu (svojim djelima) da ga ne želim uza se. Nisam imao hrabrosti prihvatiti Njegov put i način kojim bi tim putem išao.
I sada kada sam zalutao, i kada sam daleko – priznajem da sam bio u krivu. Znam da sam zalutao i da ne mogu sam.
Još uvijek se bojim pogledati u svoje dubine, jer mislim da će doći neko lako rješenje, da će sve biti u redu.
Kako sada prihvatiti tu činjenicu i prigrliti je. Kako zamoliti za oproštaj i zagrljaj.
Idem sada vratiti se Ocu i reći: 'Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika ` - jer samo mi to ostaje.
Znam da će me zagrliti i primiti nazad, samo se nadam da mi je u srcu ostalo barem malo iskrenosti da od njega za stvarno zatražim oprost. Da iskreno i iz dubine srca i duše zatražim Njega. Njega ispred svega.
08.07.2005. u 17:44 •
3 Komentara •
Print •
#
duša
Jedna rečenica mi se stalno vrti u glavi:
" U grlu sol.
Sad ispod praznog neba dušu puni samo Bog! "
Predivno je to rekao Hari Rončević.
08.07.2005. u 07:52 •
2 Komentara •
Print •
#
petak, 01.07.2005.
Opekao se na vatri
"Pazite što tražite, jer mogli biste to i dobiti".
Hm, ma stvarno- sto puta sam to čuo, ali nikad nisam previše razmišljao o tome.
Sve dok (naravno- pogađate) se to nije dogodilo meni. Bio sam u nekom "bedu" i tražio sam nešto. Molio sam, vapio(pogledaj sliku:-) , tražio sve dok mi se (VEĆ SUTRA!!) želja nije ispunila. Prvo sam u nedoumici gledao i nisam mogao razumjeti da se to meni događa. Prvih 15-tak minuta bio sam presretan i zadovoljan. Ali, normalno, nije dugo trebalo da shvatim što sam napravio (dobio). Shvatio sam da to nije za mene, i da bi bilo bolje da to nisam ni dobio. Samo zbog moje tvrdoglavosti i "kratkovidnosti" nisam sagledao u cijelosti moju želju.
Hvala Mu jer mi je omogućio da shvatim kako neke stvari nisu (još) za mene.
Od sada ću pažljivije odabirati svoje želje. Od sada moje želje idu samo prema Njemu!!!
01.07.2005. u 09:48 •
5 Komentara •
Print •
#