drmatorix

Nedjeljni trening

Ko je bio, znat će - ko nije neka plače.
Iako maglovito jutro to nije dalo naslutiti, jučerašnji trening u Maksimiru je ispao i više nego uspješan. U 10:30 se kod Pimpeka okupilo, za mene, iznenađujuće mnogobrojno društvo. Od cura Irena, Marina J., Marina O., i Katja ( Pertova frendica iz USA ), a od dečkiju Neno, Mijo, Petar, Kemo, Mislav, Vedran i "šverceri" Franjo i Smiči. Kažem "šverceri" jer su trčali u grupi s curama. Plan treninga jednostavan: trči dokle ti se da, što je značilo 10-15 km ovisno o raspoloženosti. Za vrijeme treninga sam primjetio jednu zanimljivost: kad nas par jajana trči u grupi, uvijek nekoliko nas ima nekih prigovora. Te me boli ovo, te me boli ono, te me velika nužda hvata, te me mala nužda hvata, te mi je prebrzo, te mi je presporo , i tako u nedogled. Kako sam imao prilike trčati i u grupi sa curama, skužio sam da kod njih toga nema. Samo udri klafranje i trči. Po tome ispada da smo mi veče babe od žena. A kaj buš. To nam je valjda u krvi.
Nakon pola sata treninga se razvedrilo i u roku 10 minuta je zatoplilo valjda 5 stupnjeva. Stvarno idealno. Od vjetra niti "V". U svakom slučaju bilo je super da nas se nakon toliko vremena skupilo tako puno i nadam se da ovo neće biti izdvojen slučaj. Ko nezna Turopoljska trka je u subotu, odmorite se, naspavajte, i vidimo se!