Marketing
Nedjeljni trening
Ko je bio, znat će - ko nije neka plače.
Iako maglovito jutro to nije dalo naslutiti, jučerašnji trening u Maksimiru je ispao i više nego uspješan. U 10:30 se kod Pimpeka okupilo, za mene, iznenađujuće mnogobrojno društvo. Od cura Irena, Marina J., Marina O., i Katja ( Pertova frendica iz USA ), a od dečkiju Neno, Mijo, Petar, Kemo, Mislav, Vedran i "šverceri" Franjo i Smiči. Kažem "šverceri" jer su trčali u grupi s curama. Plan treninga jednostavan: trči dokle ti se da, što je značilo 10-15 km ovisno o raspoloženosti. Za vrijeme treninga sam primjetio jednu zanimljivost: kad nas par jajana trči u grupi, uvijek nekoliko nas ima nekih prigovora
. Te me boli ovo, te me boli ono, te me velika nužda hvata, te me mala nužda hvata, te mi je prebrzo, te mi je presporo , i tako u nedogled. Kako sam imao prilike trčati i u grupi sa curama, skužio sam da kod njih toga nema. Samo udri klafranje i trči. Po tome ispada da smo mi veče babe od žena. 
A kaj buš. To nam je valjda u krvi.
Nakon pola sata treninga se razvedrilo i u roku 10 minuta je zatoplilo valjda 5 stupnjeva. Stvarno idealno. Od vjetra niti "V". U svakom slučaju bilo je super da nas se nakon toliko vremena skupilo tako puno i nadam se da ovo neće biti izdvojen slučaj. Ko nezna Turopoljska trka je u subotu, odmorite se, naspavajte, i vidimo se!
Post je objavljen 10.03.2008. u 12:46 sati.