domijeve nacije

"pa nismo djeca da bacamo petarde... bacat ćemo bombe!"

francuske sam se najeo, odojak mi više nije neki pojam, pive su već dosadne, fino vino ipak nemre bit finije od nekog sokića... to će reći da je opet Božić ispao sve, samo ne onakav kakav gledamo u filmovima i slušamo u pjesmama... i još se snijeg sjeti past tek na štefanje i sad, na prvi radni dan, gnjavi ljude po bljuzgavim cestama.

ali najgluplje od svega su ipak debilne copy paste sms poruke... nek se unaprijed zna: ljudi, nemojte mi ih slat, jer imate mizernu šansu da vam odgovorim (odgovorit ću jedino ak sam vam tak i tak mislio nekaj poslat) i najčešće se na riječi tipa "neka vam božja ruka donese san na oči i sva sreća srdaca naših neka se spusti na vaš prag" samo ljigavo namrštim...

27 miljona sms smo poslali na božić, i baš me zanima kolko je čestitki preletjelo prek ruku poštara.. onak, 7 sveukupno... onda se uvijek sjetim kak su mi pisma bila fora stvar. pošalješ ih, iščekuješ kad će ih netko dobit, onda čekaš da ti dobiješ nekaj, a danas se spojiš na ultra-kul-totalno-brutalno brzih 33 nečega po sekundi internet, uključiš neki chat ili pošalješ e-mail, koji stigne za bezobraznih sekundu... i onda si još ljut kaj nisi stisnuo refresh pa nisi vidio odmah, nego za odmah i pol...

o telefonu da i ne pričam... na telefon me zove još samo baka i debelinho, koji tak štedi. mobiteli su tu i kaj im možeš... još kad ga držim u džepu, skoro osjetim kak mi ozračena jaja titraju i kuhaju spermu unutra... al to ima i dobru stranu. uvijek kad je totalno zima vani, ak nemaš rukavice, zguraš ruke u bokserice, pimpač se malo scima od zime, al se zato ruke skroz brzo zgriju. zato, cure pazite di vam je dečko držo ruke prije neg vas miluje po vašim svježe nakremanim licima...