domijeve nacije

presica od gibbonia... bogatiji za 512 (čega?)

bezazleni dan (jedini u tjednu kad se moram dić u pol 8) me prvo počastio kišom na putu do faxa. "ma nebu padalo..." mislim si prije izlaska van, a nebo onak podrhtava sivo. ne pada et d moument, al će, onak za 3 minute počet... baš sam kreten.

na faxu gubljenje vremena i onda nalaženje s šefom/frendom da mi da CD (inače, i novinar sam zadnje vrijeme, pa poglete sajt čiji je link desno u boxovima) i pita me "ajd odi sa mnom na gibbonijevu presicu"... ja reko "pa ajd, bit će fora, idemo"... budući da mu je T-mobile sponzor novog albuma, potpisivali su ugovor u njihovom vip salonu... zgodne hostese (više dolje nego gore), sve se rozi od one iritantne boje, novinari, menađeri (il menadžeri. al ko još razlikuje đ od dž... ajde izgovori oba dva i vidjet ćeš) i producenti... nekaj su si oni popričali onak na svečano, pustili nam novu pjesmu, dali nam pit i jest (neka nabrijana hrana koju nisam znao ni primit, a kamoli jest) i završilo je. žicali smo ga da zakažemo intervju, a on se već onda raspričo i dao broj moba (!?!?)... čemu, gibbo?!

izlazimo mi van i hostesice nam za "zahvalu i znak pažnje" daju iritantno rozu vrećicu s nekim fasciklom i bombonijerom unutra. reko "fala! do jaja!"... dođem doma i na žalost svih cura, a na sreću svih muškaraca svijeta (fuuuuj, koji šovinist) ONO NIJE BILA BONBANIJERA, VEĆ USB STICK od 512MB... buaahahaha...
i kak da onda vrijeđam T-mobile, viš kak su mi se lijepo uvukli u šupak... mmmmmm, baš paše (a hetero sam)...