utorak (koji liči na ponedjeljak)
totalno me sjebalo ovo mijenjanje vremena, i još ovaj neradni ponedjaljak... nemrem si nikak složit u glavi i brijem da će mi vikend doć nekak brže neg inače... uuuu beeeed.... u četvrtak sam bio u grazu, u petak se odmaru od graza, izletio van do ane, popio, popušio, nasmijo se -> dovoljno, u subotu bio u mariji bistrici na frendovom tulumu... ooo da, to je alan šćuric... u nedjelju prolunjo po obližnjem krtičnjaku od nogometnog igrališta, istegnuo gležanj, došo doma i odmah po pivama... ponedjeljak mi je prvi u životu da nisam išo sa starcima obić rodbinu i posjetit groblje (deda je nedavno umro, a baka je sad završila u bolnici)... al zato sam odletio na obližnje sesvetsko groblje oko 9 navečer i totalno je fora... kad prebrodiš strah od nedavnog dogođaja kad je neki frajer ispiko s nožem curu koja je išla u školu (jebote, bilo je 7 ujutro -> frajer je fakat car) i od tuđih pričica, lijepo je malo stajat u mraku pred hiljadu svijeća i razmišljat o svemu...
i onda dođe utorak, budilica me budi u 8 a trebala je u 9 jer ju nisam namjestio... prvi put u povijesti feničana sam zavolio budilicu... probajte i vi slijedeći put kad se bude vrijeme mijenjalo... odletio sam do faxa i dan je prošo s uobičajenim pitanjima koja si postavljam kad putujem: zakaj se nemrem sam od sebe probudit prije pol 2, na kakve pizdarije trošim pare, kolko fakat ima hmelja u jednoj žuji, zakaj goc tolko jede, zakaj se veldin karić neće ošišat, na koju foru se više isplati kupit novi printer nego nove kertridže, u kolko sati nastupa jutro u Burmi, kaj ću radit u životu i kolko košta fergloder za mercedes 123....
odgovore nisam dobio, možda drugi put... zato slobodno komentiraj jer me ta pitanja već duže vrijeme muče... pogotovo ovo zadnje... iiiihaaaaa
|
