domi nije uvijek dobročudan, simpatičan, nasmijan i poticajan... jebiga
evo, vikend je gotov...prošlost...zgotovljeno.
bio je nadasve odvratan (makar ja fakat nisam neki negativno nastrojeni čangrizavac, al ovaj vikend mi je zbilja otvorio oči i nisam se nikad osjećo ovak fizički sjeban i neispavan... zašto? izvještaj slijedi:
otišli smo na vikendicu kod Krese, snimali neku reklamu. sve je počelo jako glupo i neorganizirano, dugo je trajalo, bilo je zima, bio sam gladan...bla bla bla
u jednom trenutku, otišo sam van s Krešom, nacijepali smo drva za kamin i kad je bilo već dosta da zgrijemo cijelu Aljasku, ja sam reko: "Ma odi ti nutra, ja ću još samo ovaj komad prepolovit i dolazim." Naravno, jedan dio mozga je držo granu da ju pomakne, a drugi je zamahnuo ko sivonja... prst je osto između grane i pločica... i, duuum! booool!
ušo sam unutra i pogledo da je prst, a posebno nokat, ljubičast... ekipa s gađenjem gleda, al i dalje je "logično da si ludi Domi nekaj napravi", pa je bilo i smijeha i posprdnih komentara "Pa kaj ti je baš to trebalo?"...
krenuli smo prema doma, odlučili skrenut prema Hitnoj da mi daju Ketonal, jer sam brijo da doma nemam nikakvih tableta...i iznenađenje...
RADNO VRIJEME
08 - 22 h...
JEBALA TE "HITNA" KOJA IMA RADNO VRIJEME!!!razočaran odlazim doma, Luxon je našo neki voltaren (koji na tu bol nije utjeco ni najmanje), otišo sam doma, lego u krevet i bolilo je tolko da sam mislio da bi bilo najpametnije da progutam neke bolesne tablete, koje će, ako se ikad i probudim, držat najmanje 5 dana... već dugo nisam plako, al ova bol je suze zvala ko vlasnik cucka...
sekunde su prolazile sporo ko kad čekaš uzbudljivu tekmu gledajući "Prizma magazin" na HRT-u. oko nisam sklopio, osim kad sam stisnuvši zube bolno jaukao... svaki put kad srce zakuca, tak ja osjetim kak mi krv pritišće taj ranjeni dio prsta i gura nokat prema mesu i u isto vrijeme prema van...čudna bol!
ujutro sam odletio do hitne koja, vidi vidi, radi.. pa normalno kad je 9 ujuto... molim ih da mi daju nekaj za uspavat konja, na što se one oduševljeno smiju, a meni bome nije do smijeha...
pripisale su mi Ketonal forte i neke antibiotike "da ne bi došlo do upale i gnojenja" ????!!! jebote, samo mi još treba da mi režu prst... doktorica mi veli "a dobro, sigurno ste se u školi cijepili protiv Tetanusa" :)) nije bed kaj sam na faxu i još na 4. godini... al dobro, izgledam mladoliko...
zamotali smo taj neugodni prst i vratio sam se doma... spavo opet nisam ni minute. tak da me san nije vidio već nekih 36 sati (tolko o mom prošlom postu).. i cijeli dan mi je prošo odvratno. i onda sam došo do zaključka: ljudi sjede u kućici, griju se, a ja cijepam drva i sjebem si cijeli nadolazeći tjedan. znaimljivo... zato sam odlučio da više nikad neću bit altruist, više se nikad neću trudit jer se na to nerijetko gleda zdravo za gotovo, a na kraju krajeva valjda me prati neka karma, i takve stvari mi se na najnelogičniji način "osvećuju" i još k tome me kažnjavaju za moj prošli post (za sve je kirv blog!:)... zato, poruka svim mojim strahovima, debilnim osvetama i nepotrebnim poslovima:
P.S.jebiga, ljudi... svako ima svojih loših dana, kušnji i sjebanih trenutaka kad se sve sruši...imam posla, a kad ti jedan od važnijih prstiju na desnoj ruci ode u pizdu materinu, onda ste malo onemogućeni obavljat svoje dužnosti i zadovoljstva properly... a boli u pičku materinu, makar izgleda ko da "je to samo pričepljeni prst", vjerujte, nisam hipohondar... si ju
|
