petak, 25.11.2005.
sim tam, nikak k vam!
ah, nemam vremena ni da se poserem.
Ili spavam ili radim ili sam na fucksu... baš sam debos, mogao sam i napisati to: samo radim, spavam i na fucksu sam! no, nema veze.
Već dva dana nisam bio na netu-sramotno!
Zanima me, jer tako kod vas. Ma ne ono prije, nego ovo:
Zacrtate si nešto što morate napravit, koje može čekat, no ne dugo jer je obavezno!
Tako sam si ja zacrtao mnoge stvari, no kita-ništa od toga nisam napravio!
Trebam produžit članarinu za SS (ne trupe, nego student servis), pa moram odnjeti potvrdu u vojsku da me ne stlače! Kad se pijani narednik tam počne derati na mene...strašno!
Onda sam ja zacrtal da si ubodem ADSL. uzeo ja papire, volju i sve, no još uvijek stoje na stolu-evo tu pored mene i gledaju me, jadni, rozi! Moram požurit, dobim i DVD. Aha...
pa sam si zacrtao da kupšim kabl za antenu, pa onaj k kaj ide u komp da mogu sa moba slike prebacivat-niš!!! Lijeno đubre medvjeđe!!!
Godinu i pol nisam išao rano na fucks, pa sam se odučio, i sad ove akad. god. samo ujutro nekaj, čovječe mogu tehnicirat sa podočnjacima. Taman kad se naviknem će doći praznici i onda ću opet spavat!
Jučer sam se vidio sa dragom, nakon 4 dana! Ejj, četri dana se nismo videli. a abš smo medvjedi. otišli kod nje, najeli se pizze, odkrmili čuku i pol, gledali telku, te prešli doma (ja)! Super, samo u krevetu. (u krevetu-no bez...hmmm*zagrcnulo me nekaj*). Baš medvjeđe, lijeno!!!
No, jučer sam zaradio 370 kuna, a nisam niš napravio-aha-ko to može! Zanima vas kako-e kaj vas briga!
No, nisam opljačkao kladionicu ili poštu! Nego, eto, pederska zarada preko ugovora!
Evo, sad idem vas malo pročitat, i moram vam reči da sam ponosan na vas, kako ste mi došli a ja vama nisam! Znači nekaj vredi to kaj sam ostavio tu na blogu!
Pozdrav svim dobrim dušama bloga (i šire)!!! ;o))))
ponedjeljak, 21.11.2005.
vežite se poljećemo...a možda i nećemo!
Ovak nova šema kao dnevnik počinje!
Subota:
Jebanje od jutra, samo šljaka u dvorištu. Pošto sam prošle vikende iskopao 3 kubika zemlje na tri mjesta za buduće voćke, one su došle imenom: trešnja, višnja i kruška!
to se sad mora sadit jer je kao dobro. No, zemlja koju sam iskopao je bila vlažna i zatrpavanje je ispalo pun kurac teže nego odkopavanje! No, kako je prijašnji vlasnik dvorišta (kuće) valjda imao želju ispod zemlje imati kamenje, tako da pol "zemlje" koju sam iskopao je bila kamenje, pločice 3 vrste, cement, šljunak, cigla, jedna kemijska-jeftina plastična, te ukupne sume stakla jedne pivske boce-stare zelene!
dražesno. i tako sam se uputio preko puta dvorišta u "ničiju zemlju" punu gnjile trave kaj mi hićemo, pa sam teglio tu finu zemlju u moje rupe! teglio? da, jer naravno nemamo tačke, a pitat susjeda je glupo, pa sam u vrečicama to furo-kasnije u plastičnoj košari sa rupama! Prvo sam zasadio črešnju, no kad smo sve to lijepo zatrpali, kaže stara: Ne, neće to ipak trešnja, ona će narasti 5 metara i ima velike grane pa mora ići tam! Super, medo vadi to van. I tako cijelu subotu, pun musklfibera (da me vidi profesor iz tjelesnog iz srednje-"Današnja mladež nije bolesna, musklfiber nije bolest"!!!) se uputio u medvedgrad naći se sa Dragom i Chapom. No djece tamo gro, pa smo se ubili u Din-donu. Išli smo u PAUK na Yammate. Još se pridružila i Chapina (Mošćenička) Draga. Nekak se nisam mogao napit. Prošli put sa od 4 pive tetural, a sad sam imal u sebi 6 i nikaj! Ah... Svirali su i naši frendovi iz Totem Sove, kaj sviraju James Brown stvari-super funnky! Završil sam kod Drage doma, jer je bilo bliže, a noge baš nisu služile. Naravno, nismo dočekali Yammat jer je već bilo 2 sata, a noge na overload! Starimo!!!
I aj lijepo kod drage, u ladicu od kreveta, tak da se kao ne gužvamo! Jebiga-nisam ni dobio, pa sam prešel doma (ne praznih ruku nego) punih jajca! No, dosta finih stvari.
nedjelja
Jebanje, treba završit te voćke i još malo zemlje ukrast na "ničijoj"!
Uf tak sam se umorio, za popizdit!
Gledal sam Prljavog Harry-a navečer. zakon film. čak sam i brojao metke i sve štima! Bravo!
A danas u akcijama pucaju iz pištača koda notra ima hiljadu metaka. Je šatro!
Daj Dudikoffu nož i jedan pištač i pobije cijelu organizaciju terorista sa puškama, granatama, sabljama i taocima! I sve kaj ga rane jest kad se posklizne i udari koljeno-jadni!
Straaašno!
Eko, ljudovi, ko čita-končita, nek uživa, ovak od sada! Pa pozdrav vama i cool ljudima!
četvrtak, 17.11.2005.
changes...
Dosta je bilo žile mile na ovom blogu. Kaj to znači?
Pa ovak, prvenstveno svrha ovog sajta (bloga) jest da bude dnevnik, osobni. A ja cijelo vrijeme se nekaj pretvaram i trošim svoje umjeće na par ljudi koji će to pročitat (ako)!!!
Tak da sve žile ostavljam za studentnet.hr
A za ovaj blog, ostavljam svakodnevne jadikovke-prvo ime ovog bloga!
Medo blog većeg zla... kaj je veće zlo! Nema ga, bar kod mene!
TAko da ćemo se skoro SVAKI DAN čitat, pisat!
Aha, pa si vi mislite sad, kako je to...
Pa ako se sjetite, malo svratite na student medu!!!
Sad se opet postavlja pitanje: zakaj?
pa prvo jer to mogu našravit, a drugo: kaj je opće blog postao bezveze, jer se sve svodi na broj komentara i cool sam ili nisam! Sva cool lista je puna debossa kaj imaju brzi net i mogu ostavljat smajliće po komentarima tako da netko drugi njega komentira. A ja kaj nemam ni vremena ni net za višenje-ko me jebe! No, meni to nije bit. Bit je da se ja zabavljam, a da netko skim sam već u blog vezi, da se to nastavi.
zato (kako bi Delboy rekao) Bonžu! ;o)))
nedjelja, 13.11.2005.
Opće veselje i opijanje-da pogodili ste: Martinje!!!
Upečatljiv datum 11.11. je državna fešta, kao npr. Nova godina, kad svi građani ubijaju količine alkoholnih pića, jer tako piše u zakonu praznika!
Pa kako je to prošlo...hik...pogledajmo...
Cijeli dan na televizijama (oho, imamo ih više) se pokazuju pijani lokalni alkoekstremisti, koji glume popa i krste mutnu vodu u vino. Krštim te dragi moštek...hik...u vinčeko-sretno će stariji gospon sa kapilarnim nosom. Na opće veselje u nekom podrumu, pop je dal znak za opijanje, pardon kušanje. A svaka misa mora završit sa pjesmom, pa je tako i ova. No, umjesto Aleluja, pjevali su Al' me ljulja! Strašno. Takvi kvazi popovi obiđu 10-tak kuća-podruma, da krste i loču nektar Zagorskih brega. Sv. Martin je bio čovjek koji se povlačio po birtijama, no lupao je samo po vinu. Prvi se usudio pit mošt, pa je tako Martin, popil i dobil svoj dan, kad svi pokušavaju barem glumiti svojega sveca.
Tako sam i ja krenuo u taj svijet, no bez nekog podruma na lageru. Čim sam ušao u tramvaj, u njemu se orila pjesma pijanih mladića-vjerovatno iz škole prema doma. Thomson i Škoro na repertuaru, naravno! U importanteu, gužva, svi u market po cugu. Razne face prolaze, sve neki pijanci, metalci, pankeri i šmineri. Danas svi zajedno kupuju u dućanu i zajedno će se opijati. Kroz zube, para na razbroj, zamolil me pljughu, pijani starček kojem je svaki dan Martinje, no danas je on kao i svaki čovjek, danas nije pijanac-danas je Martinje.
Svuda crvenkaste face, svuda smješkovi. Curice se valjaju po podovima, tipovi pišaju i rigaju po svuda, uf moji dragi Zagreb grad. Nakon što smo i mi malo kušali delicije marketa, odlučili smo otići u Purgeraj. Kad smo jedva došli do tamo, naišli smo do natpisa na vratima: 20 kn upad. Nas je 5, to je 100 čuna. Uf, kaj mi popijemo za stoleta. Idemo u Route 66. Tako je ta noć prolazila, a nama to nekako sve trulo. Nismo doživili pravi duh Sv. Martineka. Za one koji nisu upoznati sa običajem opijanja kad se to smije, evo djelić atmosfere:
Podrum, stepenice do sobe u kojoj je veliki stol, te 20-tak stolica točno do zida. Iz podruma se čuje miris vinčeka, a iz pečnice neki pajceki. Sve je spremno, pop je svoje popil, ovaj obavil, i sad bi mogli malo zamezit i zapit. Svi piju. Služi vas starija gospođa, uljudna, spremna podnjeti pijane zahtjeve i dobacivanja. Borosane je čuvaju. A u takvoj atmosferi je obavezna mužika. E, najpijaniji se popnu na uzvišeniji dio (stol, stolica) te uzmu ili harmoniku ili gitaricu. Popevaju se sve domaće, purgersko-zagorske. Na, kaj su pevali naši stari...
Kad se svi potrgaju, kak Martin zapoveda, kreću doma s autom. Ako su pravi, došli su traktorom. Pa tako samo ravno do doma, preko susjednih dvorišta.
Policije je bilo svuda. Čak i tamo gdje ih nikad bilo. Naravno, moraju i oni zaradit. Prošle Martinje, rekorder muški je imao 3, 24 promila u krvi, a žemska 1, 54. Zaustavljeno oko 500 tinjak alkoholiziranih. Ove godine, samo 200-tinjak, a najviše napuhano 2,3 promila. Sramotno, kaj nam uradi novi zakon. Nemreju ljudi ni popit kak hoćeju.
A jebiga, skupo je to opijanje.
Jutro posle, eh, ovisno o sorti i podrumu, buja glava ili je samo žeđ presudna.
Martine, živio ti meni, nebuju nam oni iz EU nekaj zapovedali...tradicija opijanja, tj. kušanja plodove rada cijele godine, još uvijek i živjet će u nama. Živjeli!!!!
utorak, 08.11.2005.
Joj, kako volim našu demokraciju!
Arlović...onaj kaj zgleda kaj pajcek...koji sa Šeksom mlati po konjaku i pivi, isti mu i zamjenik u Saboru. Ma znate ga. Pristojna, fina, ugledna obitelj Arlović, još je poznata iz 7 st. kad su hrvati bili najfinija i kulturna nacija. Taj isti Mato ima sineka po imenu Vlado. Kakva slučajnost, kao i njegov piva-konjak partner Šeks.
E sinek, u ugledu, a i zbog odgoja, na oca malo si popio koju čašicu čega, pa odlučio sa prijateljima otići na turbofolk zabavicu. (ma znate ona popularna glazba gdje idu intelektualni nogometaši sa svojim šefovima, te oni pravi purgeri iz BiH, te njihovi novopečeni frendovi iz ZG)!
Pošto je taj klub samo za članove, Vladek i njegov frend Jordanića sin, te još neki fini dečki, odlučili se naljutiti kako pravi potomci iz finih familija i rade. Napast 3 nevine djevojke skrivene u autu. Kaj one moraju sad tu biti, bezveze. To se nije svidjelo nekolicini primitivaca i glupim redarima. Mislim, tako fine dečke oni odlučili napasti!
Vladek je poznat policiji još od 2002, kad je napao murijaka i još je imao drogu kod sebe. Ali mislim da je kriv murijak, kaj se našao u blizini pristojnog Vladeka. I odbačene su sve optužbe, suđeno mu kao mladcu. Kao i danas. Mislim, naravno, kad je dečko iz fine obitelji. Nikad kažnjavan, uredno se oblači, nosi Armani, a mislim i da mu je otac u Saboru...
To je naše fer pravosuđe. Sjećate se onog finog dečeca, koji je pogazio dvije curice sa skromnim BMW-om svoga tatice, finog hercegovačkog poduzetnika i vlasnika PSK-a! Kaj su glupe klinke se našle na pločniku, kad on divlja sa autom. To je i sad ista stvar.
Nedodirljivi ljudi rade kaj hoće, dok se Šeks kune na TV-u da je ovo demokratska zemlja.
Možda kad plača rundu na šanku, ali zemlja bome nije! Aristokratska? Eeee, blizu smo. A pljuju po socijalizmu iz svega glasa!
Pitate se zakaj ja pljujem ili od kud mi pravo napadat ugledne familije.
Prije negdje 5-6 godina, frendovi iz razreda i ja smo se opijali na Opatovini. Onako kežual. Policija nas sterala, pa smo napravili krug, dok su neki od nas (skupa samnom), sa potrganim osobnama, otišli odma, 4 frenda su se vratila tamo da si spiju još jenu. Kad ono prolaze fina Armani odjela među kojima i Budišin sinek. Moj frend je fučkao i pjevušio što se nije svidjelu mladom Budiši, koji mu se zaderao da šuti. Moj frend nije bio oduševlen s tim, te mu je rekao zakaj ne bi. E to je bila greška. Naljutio je fine familije, koje su ih sve prebili. Tom frendu je napukao bubnjić u uhu, drugom je zijevala usnica, a treći je sav pogreben. Njih je bilo 15, a svi treniraju neke borilačke sportove. Fer borba, zar ne?
E, to nije sve, kak su ovi otišli, za njima policija, te zapisuju moje frendove zbog remečenja javnog reda i nemira. Kad su im rekli da su sad dobili batine, oni su rekli znamo, vidjeli smo...pa to je Budišin sin!!!
BRAVO!!!! No comment!!!
Tako je, naša ugledna obitelj je opet pobjedila. A zašto ne, kad živimo u aristr...pardon..demokratskoj državi!!!
Još me nekaj ljuti. Primorac, onaj smješni ministar, povisuje cijene u studentskim menzama. Kaže da su premale. Super, sa 3 i pol, na 7 kn. Odlično, čak i cijene smještaja u studentskim domovima. Sve čestitke i dobar tek svim saborskim zastupnicima kod kojih je to navedeno 2,5 kn u njihovoj menzi. Gle, kaj će razbijat svoju plaču od 10000 kn, kad mora kupit kuću na Pantovčaku za 2,5 milje kuna (Primorac)! Strašno....sramim se!!!
Eto, samo to i mogu zaključit-sramim se!!!!
Znam da ovo neće objavit na blog.hr, makar bi bilo moralno. No, evo nekolicina vas će se sramiti samnom! Živjeli mi kmeto...ovaj građani!!!!
petak, 04.11.2005.
Hoćeš li ptičju gripu ili kravlje ludilo ili pak svinjsku trihinelozu?
Dugostoljetna hajka na te životinjske vrste, trpanje njihovog mesa na sve moguće načine, je prestala. Više sile, priroda ili 'ko već, promjenio je svjetonazor prema dražesnim i ukusnim životinjama!
A kaj, da smo svi pasli travu, narasle bi neke bodlje ili bi postala otrovna. Tak je i to. Ali nema straha, još! Sve se to zove životna ravnoteža.
No, panika se lagano napravi, panika je za medija prava stvar, a za paničare praznik.
Napravili neki lijek (nekak na T se zove) koji kao pomaže pri gripi. I nahrlili starčeki u ljekarne i sve pokupovali. Nekako si zamišljam scenu: Ulazi starček nutra u ljekarnu, prodavačica ga već zna. Bok Biserka, daj uobičajeno, no danas bi mogao malo promjeniti...hmmm... kaj imaš novo? Došao novi lijek protiv ptičj....DAJ!
Šapkom i kapkom, kupuje se na veliko, bilo kaj-kao utjeha naravno. I dok starci postaju sve žilaviji i otporniji na težak život i sve boleštine koje vladaju, jadna dječica nisu više nigdje sigurna. Dečeci od 15 se pikaju noževima, tuku se, droga je svuda. A još nevinija dječica nakon normalne ture cjepiva dobiju meningitis. Ko je i gdje siguran? Ma nitko i nigdje.
Sad nemremo niti jesti kak treba. Slabi nam imunitet, te boleštine pustoše našim organizmima. Ali treba to prihvatiti kao normalno i krenuti tim tokom. Kaj ja to pričam?
Ovak, npr. danas glavna okupacija je kako smršaviti. Zaboravite sve dijete, kupite naš novi proizvod: Salmonele u kapsulama ****novo**** od sada i šumeće tablete sa okusom limuna! Jedite što god hoćete, a mršavite! Gratis rola papira! ;o))))
Mali mi je obolio od ptičje gripe, šta da radim doktore? Pa nek pije puno (o)čaja!
Kad tad će doći crna vremena, koja se moraju shvatiti sarkastično.
Optimistični političari, optimistični doktori, suci, bankari, dileri autima, a zašto. Zato kaj imaju para! Pa kad zagusti, kupš si novo zdravlje. A mi? Hmm...
Zašto nema panike glede ptičje gripe?
Još nije prešla na nas ljude. No, to se lako može desiti. Uvijek će se naći neki seljo, koji svoje kokice neće dati spraksiranim ubojicama, nego će ih zbuksat negdje u podrum i tako osigurat sebi dobar kašalj klica. Pa će mu u posjet doći unuka iz ZG-a, pa će kao dobri domaćin odnijeti virus u Zg, pa malo na trg-*kašlj, kašlj*! A oni golubovi samo čekaju neke boleštine da prenesu. Kolegica od stare na poslu je svojoj majci preko telefona uporno tuvila u glavu, da kad dođu ljudi u zelenom, da im da kokice. Čak i dobre pare nude. Ali ona: NE, nedam, to su moje! Ona se čak zaprijetila mjci da joj neće više doći u posjetu! Eh, koliko samo ima takvih tvrdoglavih... Dok, od frenda deda kaže, ako dođe gripa do mojih kokica, zovem cijelu familiju na gozbu (picekijadu). E, da su svi ko taj čiča!
Polakomili se svi građani za cijepivom protiv gripe. Jaka utjeha. To je kao da se cjepiš protiv tuberkuloze, a dobiješ rak pluča!
Moja životna filozofija, glede i unatoč ptičje gripe je: Baš me briga! Piceki se mogu jesti, a ako nastane epidemija, nema spasa. Pa zašto onda paničariti!!!
Zato se opustite, bacite nekog pernatog ljubimca na tavicu, gurnite u pečnicu malog pajceka, pa laganu juhicu od junetine i da vidiš veselja! Ma kakve bolesti, ako si sit! ;o))
