ponedjeljak, 31.10.2005.
Egotripčuga!
Ja sam najbolji... Ja sam najljepši, ja sam najpametniji!
Da, upija to duša, upija i hrani se... ha?
Izašao sam iz kuće, uf baš sam se dobro sredio. Sve je na mjestu, boje pašu, sve je u skladu-ma pravi sam. Frizuru sam si napravio, namirišao se...mmmm...
Ulazim u bus (ko je vidio voziti auto), a pogledi pršte. Kako si samo zgodan. Mlado, staro, muško, žensko gleda u mene, a meni raste...ego (perverznjaci). Čak i mlada mama sa djetetom je bacila pogled!I u tramvaju osjećam poglede. Šarm je neizostavan, a žemska na trafici pršti od smješka, a ja sam samo tražio pljuge. Nalazim se sa dragom, a ona pohvaljuje moj izgled. Ma prekrasan si! Ponosno uzima moju ruku i šečemo se. Malo je ljubomorna zbog tih pogleda, ali šta se može. Dolaze i prijatelji na cugu. Jesi ti omršavio, dobra frizura, baš si cool! Medo, di si kupio tu majicu, e baš ti dobro stoji. Čitao sam tvoje tekstove, kak si ti lud. E, predobro. Vrištao sam od smjeha i sprintao sam si sve tekstove. Predobro...
Pijuckamo pivice, a smijeh se širi okolo nas. Kako sam samo smiješan. Ah! Pohvale, pogledi, sve u bazu gdje se skuplja ego. Moram otvoriti veću bazu, jer ova više ne može primati! Kad sam najbolji, kad sam tako super... Nakon svega toga, stojim doma pred ogledalom i divim se-prekrasan dan, prekrasan ja!
A priča je mogla ići i ovako... (duboki muški glas)
Izlazim iz kuće, ali žulja me majica. A jesam se obukao-debos. Gle fleku na majici. Super, sad držim ruku na tom mjestu, te zgledam kao neki pederko. Jel mi otkopčan šlic, ma nije...smiri se. Ulazim u bus, svi me gledaju. Ziher imam neku šmrklju na faci. Prolazim rukom po licu, a valjda nema ništa, ali se zna desit da ne obrišem i sad mi je na licu. Fuck...
U tramvaju ista priča, pa kaj imam na sebi? Meškoljim se u stolici i razmišljam da se vratim doma da obučem drugu majicu... Žena u trafici me nije niti pogledala i samo mi je bacila pljuge i ščepala pare. E jesi ljubazna... Nalazim se sa dragom, a njeno prvo je: Zašto ta majica, a gle fleku. I tak si došao se naći samnom. Debos! Neću ja takvog majmuna držat za ruku. A mogao si i frizuru napravit, sve ti strši na stranu. Dolaze frendovi... Jesi se ti udebljao šta??? Nemaju dlake na jeziku ti moji frendovi, no ne obazirem se na to. E, Medo, čitao sam ti onaj tekst... možeš ti i bolje. Mislim nije loš, ali ono, daj molim te... Pijemo pive, gledamo se. Draga me pogledva i zijeva. Da, dosadno je. A ja samo mislim na tu usranu fleku....
Doma sam, gledam se u ogledalo i mislim...e jesi ružan. Debos prve klase. Skidam majicu (žene vrište od prepada) i bacam je na pod. Sramotno i razočarano idem u krevet. Debos...
Aha, fali zaključak! Znam da se svakome znao desiti i slučaj 1 i 2. Ali sigurno ovaj usrani drugi dio. Stalno se pogledavamo, stalno mislimo šta drugi misle, stalno nas nešto smeta. Kako to pobjediti! Nikako, ako si takav, možeš se ***... (perverznjaci profitiraju). Pitanje je, da li ovaj prvi slučaj predstavlja umišljenu osobu. Ja mislim da ne... Zato jer ako se tako postaviš, ako se unutra osjećaš dobro i vanjski izgled cvate, i sve dolazi na svoje mjesto! Vjerujte mi... (zvučim možda kao onaj stranjski doktor PedoPhil, ali istinu zborim-čak)!
Pošto sam ja uvijek neka dvorska luda, ja se masu puta osjećam kao prvi slučaj, a ko ne voli da mu ego naraste na overload! Zato uživajte, ako ne u sebi onda u meni!!! ;o)
petak, 21.10.2005.
"P" by: Chapo, Matija, Medo, te Zozo
Ovo je rezultat tridesetminutnog istraživanja nas par kolega iz srednje škole. Naime cijeli tekst se sastoji od riječi koje počinju sa slovom P. Često smo znali imati takve debate i teme ali nismo nikad to zapisivali (u principu jesmo ali u audio obliku ali to je sasma druga priča), tako da je ovaj tekstualni dokument prava rijetkost i vrijednost, ovo je prvi prijepis u digitalnom obliku, po prvi put izlazi u javnost! Original, jedinstveni i unikatni zapis na papiru dugo je ležao sakriven u nekoj rupi u Samoboru i sada doživljava svoju veliku premijeru... Ja vas zamoljavam da shvatite krajnje ozbiljno ovaj tekst, to nisu bezveze i bez reda nabacane riječi, obratite pozornost, ovaj tekst ima svoju dubinu i poruku!
Uživajte!
"Pekar peče pecivo poput pravog poduzetnika, pa pokušava popušiti penis pužu prije pet popodne; poslije pije pivo, pa porto; ptice polijeću, prelijeću, perje pršti plamenom prevelikim; ploču potrebno prati, pa posušiti; pederi probavaju prpošne poze po paru – presretno; patina pičke puno poštovanja prima; pih!
Perač preuzima patku, potom puši pljugu, pelinkovac peče pa prorjeđuje perač pivom, puca pelin perača.
Poštar privređuje penziju, pa prima pusu poštene pepeljuge poput pravog papka.
Pazi plava puška puca plavetnilom, pritom praveći pletivo puno ponosa, prerađujući pismo pivom plavom.
Papčina piša po parketu, pijesku, pločicama – perverzno pritišće penisa, prkosno pljuje po podu. "Pičko prava" – poručuje Petru. Petar postiđeno prdne – probavljuje pitu, pa potrči. Putem pojađeno plače, pomisli – "premalen pimpek posjedujem". Po prašini puže, poput poskoka, pitona – prerano pogleda prema prascu, pa postaje pojeden. Pojeden pa prđen: ponos pokojeg pionira pornića.
Probava počinje proždirajnem Proustovskog pimpeka prije ponoći, poslije pranjem pupka pravom potkovom, pazeći pritom proces podruvštvljavanja.
Pas, perverzna pudlica, prči, pakosno puni, puni puricu predobrim penisom, povećim penisom. Perverzna poza plijeni pozornost, prolaznici prestravljeni povraćaju preko potoka – prerađena porcije polika, palačinki, pa polovice poluprobavljenih paprenjaka provaljuju prenaglo. Prepuni prostori, pregadan prizor.
Potemkin priča, propovjeda prevažna pitanja, poručuje: "pakao postoji", "pustite putenost, pustite pirove". Pogled preko Potemkna: pare plove potocima, perverzije preplavljuju, potapljaju prvorođene, primitivne posavce..." PPČ
nedjelja, 16.10.2005.
Išao brati, brao, ubrao se, ubrali me! Plus stare prde nas jebu! Dva teksta u jednom-gratis!
Prijatelj Lepi nazvao da li može okoristiti moje ručetine da mu pomognu brati njegov skromni vinograd! Pa može, zaš ne, kad tako moli, a kaj!
Eto, subota je, 7 je ujutro, pušim cigaretu i gledam kroz podočnjake van na praznu cestu. Evo auto, dolazi Lepi sa burekom u čvaljama. Idemo po chuma Chapu u Novi Zagreb. Lepi je spavao 2 sata, Chum 3 sata, a ja 4! Ekipa sa podočnjacima idu u berbu. Kad smo se svi složili u auto, krenuli smo negdje iza Zeline. Kroz par punih traka, žutih traka i crvenih svjetala došli smo do cilja. A kad dečko ne vidi... Prvo kaj sam pod nos dobio od njegovih staraca jest rakija-loza od prošle berbe! A može... pa malo nekaj zamezili i hitili se u vinograd. Pa dečki, evo pivica. Chapo i ja smo ubrali 2 reda zajedno, dok su mu baka i seka pobrali 4. A valjda imaju iskustva. Samo mislim da nas je odalo ono neprestalno kuckanje žujama! ;o)
Kad se to ubralo, krenuli smo se mi brati u pivama. A pošto je i njegov stari pocuclo pol bačve lanjskog vinca, bilo nam je zabavno! Neispavan, neishranjen-pijan. Kad smo se tak zapili, krenuli smo pomoći u cijeđenju i stiskanju i ostalim funkcijama da se dobije sveti nektar. Ruke ljepljive, noge bole, ne vidiš od cuge, no sve u svemu to je ulaganje u budućnost svoga grla i glave! Pao je i neki ručak, i neki gemišti. Ma rasturaljka!
Negdje oko 7 sam došel doma, prebijen, črleni u licu, kaj pravi pijanček!
Njegova stara me pitala, kak ste vi to baždareni pa gajbu žuje ste vas troje potrgali i dve litre vina ja solo. Rekel sam joj da samo praksa! ;o)))
Slika sa berbe nema, pa nisam ni mobitel vidio, kamoli neke slike još... A ustvari je njegova stara to fotkala, a to ću vidit sljedeče godine na zidu tam-ak nas pozovu! ;o)
No, nije ta priča čak bitna. Još nisam proslavio rođendan-moram... no evo zakaj nemrem niti ovaj vikend!
Stari guzice, politički uzgojene i udebljane guzice su odlučile doći u ZG i jebat nas sitne igrače da nemremo putovat kak normalni ljudi.
Znalo se da će dolazit već davno prije-ali ne. Murija zatvori autoput Slavonska-Ljubljanska, makar tamo niti jedna stara guzica nije niti blizu tam. Ako zatvoriš, pa zatvori skretanje u desno-pšrema prdecima. A ne i ravno...
Vidio sam kolone auta, kao na CNN-u kad bježe od uragana. Auti u 5 km koloni, sinoć u 10, svi auto zgasili svijetla, ljudi po cesti sjede i ne mrdaju od 5 popodne! Zato jer je murija rekla da će zatvoriti od 17 do 23! Zatvorio im se probavni trakt tako...
Nema logike, nema alternativnih pravaca, nema oznaka, nema ništa osim rijeke auta i raspiždenih ljudi! Ja znam da mora biti opreza, da se mora sve zatvarati... Tako je i vani. Kaj da neki kreten se zaleti i kokne ruskog predsjednika. Sranje! Samo bi neki ruski oficir puštil bum bum reketlju na naske, pa da vidješ sranjše!
Ali organiziraš onda okolo promet ili bilo kaj. Tak je bilo i jučer, jer oni idu u Trakoščan. Ma ne bi mi iz hotela izašo... Kaj je najbolje, usrani murijak kaže da je sve uredu, i da je isto kao i kad je špica i pada kiša!!! Kako ga je prosro-NEOPOZIVA OSTAVKA ODMAH! Ako hoćete u EU!
Ah, policija trenira strogoću, a ja kitu radim ono kaj ja hoću!
Pozdrav od medoline ;o)
srijeda, 12.10.2005.
jao mene
Moram se ispričat korisnicima ovog kaki bloga, u vlasništvu nekog mede!
fora je u tome, da sam zagušen od posla. Ne, ne brinite se, ne učim. Nego uređujem sobu, pa mi i komp nije bio prištekan v štorm!
Bil sam na berbi i bum to malo razradil da vidite kak to medo radi. No, otom potom!
Još nisam ni rođendan slavil. Grozno!
Ali dobro, budem se napio bez brige!
A do čitanja (mog pisanja) aufiderzen!
nemojte mislit da je vani toplo, obrijte noge, i oplahnite malo pazuh!
Ako pušite-pušite! Ako pak ne, onda jebiga... (misaona)
pozdrav i pusa od Mede!
srijeda, 05.10.2005.
sretan mi rođendan?!
davno prije, davnih godina, iza 7 lavora i iza sedam noćnih mora, rodilo se dijete koje svi poznaju pod imenom Medo!
Ma kako ste pogodili, da sam to ja-svaka čast!
Ovaj mi i nije sretan... bolestan sam, vani je kaki vrijeme, a sa dragom na rubu prekida (kad sam debos muški)!!! Nemam kaj još reči, ne bum si sam čestital! To je vaš posao...
Evo slika sa lica samog događaja...
