subota, 02.10.2004.
crno, srno, negro gro...
Oh, kako može biti crno, nemre biti crnje! Medo je jučer zveknuo 1 godinu numero tre! Zašto? Kaj je on glup, ma ne. Pa u ćemu je trik. Trik je u tome, što sam saznao tek poslije, na komisiji iz mehanike se ne može proći. Zakaj? Nađu se dva nadrkana profesora koji vode statistiku koliko ruše, i ko više sruši! Tako da nem fuckin šanse proći. Al nema veze nije tolka greda, budem ja to razvalio, još imam fore 6 godina (toliko je prosjek na mom faksu), pa stignem! Al to nije toliko crno kad se razmisli, crno je to da kad sam taman ja izbačen sa komisije, baka mi je umrla. Tako da mi je jučerašnji dan bio crno govno, tužno i nesretno!
AGATA KOVAČIĆ (1916-2004)-jako dobra žena, sve bi napravila za svog unuka, materijalno (penzija) ili pomoću molitve. Zbog nje sam imao za pivu i pljuge, a i vezu na radiju Marija i Gore Na Nebu! Jako dobra žena koja je mojoj familiji osigurala krov nad glavom i to dost veliki krov. Hvala ti bako!
Počivala u miru božijem!!!
Ali nije to sve. Crno se nastavlja. Sprovod je u utorak, na sam moj rođendan! Uf kakav rođendan. Jebeš život, fakat je čudan! Da, znam: Čudni su putevi Božiji!
Pozdrav od nakon dugo vremena ne nasmijanog mede! :(
