*THE WAY I SEE IT...*

Danas idem s Paolom, Sandrom i Milenom van. Nije da mi se ide baš previše, ali idem malo bzvz. Bolje nego da doma trunem. Drugi vikend slavim rođendan. Nisam ga slavila od osmog razreda i zato sad jedva čekam. Bit će dosta ljudi jer slavim skupa sa Mirnom i Tamarom! Ne mogu vjerovat da ću za SAMO tjedan dana bit punoljetna. Ne oduševljava me to baš previše... Ne želim da ništa u meni promijeni.

Izgleda da ću proć s 3.3. A tako malo će mi falit. Ma nema šanse da se guzim nekome da mi poklanja ocjene. Nikada! Ma ionako su profesori subjektivni i nije isto kad ja dobijem 2 iz odgovaranja i kad NEKOJ glupači na kraju godine svi poklone dvojke da nebi pala razred, a ona se samo smije. Pa ima pravo kad zna da ne treba mrdnut ni malim prstom jer joj ionako svake godine poklanjaju ocjene..pa i ove će. Ma zaboli me! Ionako ocjene nisu pokazatelj mojeg znanja i nikad mi nisu i nikad mi neće ništa značit.
Nadam se da će se ljudi koje sam pozvala na rođendan odazvat i da će mi večeras biti dobro vani. Idem prvo negdje na Trsat. Ove su se ufurale da će vidjet Hamdiju i nekog lika iz neke hrvatske sapunice...
PUSA!