Dok je nama nas...

12.04.2006., srijeda

Nenadjebivi

Nenadjebivi su prateći bend Đorđe Balaševića. Pa da ubuduće nebude zamjena između Nenadjebivih i Nenormalih evo kratki opis svakog od člana benda... ALEKSANDAR DUJIN - "DUJA" Duja je pijanista, aranžer, producent i pomalo lav. U jazz krugovima poznat je još iz "Meta sekcije", pa iz grupe "Californija", iz rada sa novosadskim big-bandom, a u Beču, gde je završio "jazz-conservatorij", objavio je više CD-a, poslednji sa grupom "ADO-ADO", kultnom u austrijskim okvirima. Prvi put sam ga sreo na "novosadskom letu 77", sudbina je htela da delimo program pola-pola, u "tribini mladih", on sa oktetom svojih gimnazijalaca, a ja sa grupom "Žetva", kada sam prvi put otpevao legendarni "Razdeljak". Nismo se poznavali, ja sam naravno gledao preko tog klinca, i kada ga je Caki nešto kasnije doveo u prvu i jedinu postavu "Ranog mraza", pravio sam se da ga nisam registrovao ranije. Uradio je aranžmane za singl "Život je more/Oprosti mi, Catherine", onda nas je vojska naizmenično onesposobljavala jednog za drugim, a otkad se pojavio u Tuzli (u uniformi i sa ćevapima u lepinji, kada sam ja tamo gostovao sa "Neoplantima" ), uradio sam samo jedan koncert bez njega, u Novom Sadu, 1992. i to zbog "više sile", sasvim opravdano. Duja inače igra odlično tenis, basket, zna ga dobro, NBA (novo-bečejski atar). On i ja smo hiljadu puta ostajali sami protiv svih. Profesor tačno zna kad koji dur ili mol može da mi ponudi, kao jabuku. Sa njim bih smeo da održim koncert za čopor "Đavola sa Tasmanije". Ma šta hteo? Baš bih voleo, štaviše. DUŠAN BEZUHA - "DUDA" Duda, gitara, producent, aranžer, Ovan. Svirao je u grupama"Tilt" i "Suncokret", danas ponekad nastupa sa svojim blues bendom "Zona B" u SKC-u, KST-u i na sličnim "kulturnim " mestima, rađe je u studiju. Kao producent nanizao je mnogo slavnih "skalpova", Viktorija je u svojim najboljim danima bila overena njegovim producentskim pečatom, svirao je na pločama Bajage, na primer, i na nebrojenim (stvarno ne-bro-je-nim) pločama manje i više poznatih grupa, njegov studijski rad, doveden do perfekcije, imao je kao jedinu manu to što ga je odvikao od živih svirki, i nadam se da ga rad u našem bendu raduje onoliko koliko i on raduje bend, jer njegova rafiniranost i nenametljivost polako i sigurno su nam se uvukle pod kožu. Dudu sam upoznao davno, zapamtio sam ga po osmehu uz koji mi je (kao član "Suncokreta") pozajmio gitaru na kojoj sam odsvirao "Snašu na salašu", isti taj osmeh sačekao me je posle petnaest godina u studiju "Pink" u Zemunu kad smo zajedno radili "Jedan od onih života", i posle preeksponiranih gitarskih deonica koje su me godinama (posebno ranijim) proganjale, odjednom ona kultivisana "akustara" na "Posvađanoj pesmi", prelepa tema na "Portretu", solo na "Luzeru". Duda je pravi momak, šta da vam kažem. On štima i na sceni i u životu. To je to. ĐORĐE PETROVIĆ Đorde, klavijature, aranžer, producent, profesor na muzičkoj akademiji, ing. elektronike, Ovan. Između ostalog, Đorđe je svirao u grupi "Zajedno", sa "Van Gogh"-om, u famoznoj grupi "Papatra", ranih osamdesetih. Jedan je od pionira kompjuterske muzike u našem pop-rocku, a u istom žanru je u takozvanoj "ozbiljnoj" muzici evropski poznat i priznat. Da bih naveo njegove producentsko-snimateljske pulene morao bih da ispucam celu stranicu, čak i na puste inicijale, drugi put, možda? Upoznali smo se na "Dunjo moja", gde je formalno bio snimatelj u studiju, ali je obavljao lavovski deo producentskog posla, sarađivali smo i na sledećem LP-iju, ("Slovenska"), kad sam nakon toga napustio PGP i stari tim saradnika, poveo sam za sobom i Đorđa, jedinu "stvar" koja je vredela u izvikanom "studiju-5" i zamolio ga da bude producent na "Bezdanu", ostalo je histerija. Kad smo mu 1992, predložili da izađe sa nama na scenu "Sava centra", prihvatio je to sa takvim elanom da nam je svima bilo neprijatno što ga i ranije nismo pitali. Duja se tada prebacio isključivo na klavir, a zvuk benda dobio je kvalitet koji ga je definitivno podigao na vrh. Neću da pričam o tome šta je Đorđe učinio za moje pevanje, snimci, stari i novi, to slikovitije pokazuju. Bez Đorđa (Petrovića) nikad ne bih snimao ploču. Shvatite ovo kao izjavu pod zakletvom. GABOR BUNFORD "Buga" (saksofon, udaraljke) DRAGAN IVANOVIĆ (bas gitara) IGNAC ŠEN "Maestro" (violina) PETAR RADMILOVIĆ "Pera zver" (bubanj) BIVŠI ČLANOVI BENDA JOSIP KOVAČ "Kiki" -preminuo Josip Kovač - Kiki, stalni član Plesnog orkestra Radio Novog Sada, virtuoz na saksofonu, preminuo je posle kraće i teške bolesti. Prvih pet godina svoje karijere svirao je u Nemačkoj i Švajcarskoj. Svirao je i violinu i sve vrste saksofona: sopran, alt i tenor, nastupao sa Dušanom Gojkovicem, Stjepkom Gutom, A. Dujinom, učestvovao u projektima i na festivalima džez i zabavne muzike, bio je dugogodišnji član pratećeg benda Đordja Balaševića. Odlazeći, Josip Kovač - Kiki ostaje zauvek muzičko znamenje ovog grada. Evo šta je Đole rekao o Kikiju... Kiki, tenor sax, flauta, violina, Jarac. Po nekim nepotvrđenim izvorima, u Novom Sadu ipak postoji jedan bend u kom Kiki nije svirao, ali to je bend sa periferije grada. Ova šala i nije baš jako šala kad se zna da je Kiki zbog svoje univerzalnosti bio prava zvezda prelaznih rokova me]u novosadskim bendovima, a pamte ga i poznati krugovi po zapadnoj Evropi gde je godinama svirao. Srećom, zlatno doba tezge je prošlo, dani festivala i big bendova, takođe, tako da sam i ja najzad mogao malo da si priuštim starog dabrog Kikoa, na svojim koncertima. Znali smo se godinama, međutim ja sam pripadao klanu "Neoplanta" koji su Kikija uvek smatrali opasnom konkurencijom, i prvi ton koji je odsvirao u jednoj mojoj pesmi bio je tek onaj sax solo na kraju "Bagrenja", ali vredelo je čekati. Na sceni besprekoran, sa totalnom muzikalnošću i osećajem mere, Kiki uvek dodaje onoliko vatre koliko treba da "provri", puno mi pomaže, zaista. Na prethodnim pločama malo je zabušavao u studiju, uvek su se "poklapali" neki termini, ali na sledećoj ce se pošteno "naduvati", ja vam kažem. Posle snimanja će morati da se malo zaposli u Paraćinskoj fabrici stakla, kao duvač, ne bi li došao do daha. ALEKSANDAR KRAVIĆ "CAKI" Caki - basista, pravnik, urednik filmske redakcije na TV-u, Jarac. Svirao u svim bendovima sa Dujom, u "Pekinškoj patki", "Jet Set"- u, u grupici "Caffe Express", koja je harala igrankama. Krajnje je vreme da denunciram Cakija. I on je svirao Titu, nisam samo ja , eto. Tako smo se upoznali, "bezbednost" je poskidala neke muzičare sa liste putnika za Karađorđevo, i Caki je uskočio bez problema, Josip Broz nije ni primetio. Kasnije je A/C vrbovao Duju u naš bend, snimili smo pomenuti singl zajedno, pa smo se po nestanku "Ranog Mraza" dosta družili, imao je studio u ćaletovoj kući i samo čekao da se moj tadašnji basista zamisli na trenutak, pa da sa svojim "fretlesom" partizanski uskoči u bend u koji se Duja već vratio. Od "Bezdana", smo zajedno, i do nekog crnog bezdana ćemo i biti, kako stvari stoje. Caki je naš "doktor na putu", mene je naprimer usred koncerata u Skoplju "alternativno" izlečio nekim travčicama, ni danas mi nije jasno kako. Ekolog, smrtni neprijatelj pušenja u kombiju, i mesožderskih krajputaških obroka, pokretačka energija svih naših poduhvata, takozvani "Lički anlaser". DRAGOLJUB ĐURIĆ (bubnjevi) Svi tekstovi su preuzeti sa interneta, te su pisani na izvornom srpskom jeziku

- 16:35 - Komentari (8) - Isprintaj - #